Bankarski ombudsman Halil Kalač poručio je da je potrebno da se definiše maksimalni nivo dozvoljene kamatne stope jer pojedine kamate na crnogorskom tržištu sada ulaze u zonu zelenaških.
Skupštinski Odbor za ekonomiju danas treba da razmotri izmjene Zakona o obligacionim odnosima koje je predložila Socijalistička narodna partija kako bi se odredila najveća kamatna stopa koju banke i mikrofinansijske institucije (MFI) mogu da odobravaju građanima i privredi.
Predlog SNP-a je da kamatna stopa na godišnjem nivou za kredite koje banka odobri firmama ne može biti veća od 14 odsto, a građanima 15 odsto. Za kredite koje odobravaju MFI predlaže se maksimalna kamata i za građane i privredu od 16 odsto. Prema podacima Centralne banke (CBCG), prosječna efektivna kamatna stopa na novoodobrene kredite u maju ove godine je iznosila 10,65 odsto, a na iste kredite kod MFI 27,8 odsto i bilježe rast na godišnjem nivou. CBCG već drugu godinu preporučuje Vladi da izmijeni taj zakon da bi utvrdila najvišu ugovorenu kamatnu stopu, što izvršna vlast ignoriše.
“Određivanje maksimalno dozvoljene kamatne stope treba biti u cilju definisanja koje kamatne stope predstavljaju zelenašenje. Tu vrstu kamatnih stopa imaju U 14 zemalja EU. U SAD svaka federalna država ima svoju regulativu po pitanju dozvoljenih kamatnih stopa. U okruženju ta kamata ima u Hrvatskoj i Makedoniji. Treba je donijeti u Crnoj Gori, jer pojedine kamatne stope (ne sve) ulaze u zonu zelenaških”, rekao je Kalač “Vijestima“.
Kako je dodao, administrativno ograničavanje kamatnih stopa ne treba miješati sa “plafoniranjem” kamata koje postoji u svijetu u kontekstu zabrane zelenaških kamata što rade razvijene tržišne ekonomije. Objašnjava da određivanje maksimalno dozvoljene kamatne stope treba razlikovati od ograničavanja kamatnih stopa u smislu njihovog slobodnog formiranja na tržištu.
“Ekonomska nauka je pokazala da svako administriranje kamatnih stopa vodi tome da potrošači na kraju plate još veću cijenu, jer banke i finansijske institucije iznađu način da naplate efektivnu cijenu kredita”, naveo je Kalač.
Propisivanje maksimalno dozvoljene kamatne stope je stručan posao koji bi, prema mišljenju Kalača, trebalo da uradi stručni tim koji bi činili predstavnici CBCG, Ministarstva finansija, suda, banaka i njihovih komitenata (stranaka).
„Treba uraditi studiju opravdanosti značajnijeg smanjenja kamatnih stopa kao mjeru bržeg ekonomskog oporavka realnog sektora i bržeg ekonomskog rasta. Ona bi pokazala da li u uslovima ograničenja kamatnih stopa može doći do smanjenja obima novih kredita i da li samo u kategoriji visokorizičnih klijenata”, rekao je Kalač.
Centralna banka za gornju granicu kamatnih stopa, ali ne kažu koliko ograničenje je realno
Guverner Centralne banke Milojica Dakić nije odgovorio na pitanja “Vijesti” da li su procenti za ograničenje kamatnih stopa koje je predložio SNP realni i imaju li tržišnu logiku, odnosno, mogu li banke i MFI podnijeti to ograničenje i na koji procenat bi, prema analizama CBCG, mogle da se ograniče na maksimalnom godišnjem nivou kamate.
“Centralna banka je u preporukama Vladi ze ekonomsku politiku u 2014. godini navela preporuku koja se odnosi na propisivanje najviše dozvoljene ugovorne kamatne stope i detaljno je obrazložila u pomenutom dokumentu”, odgovor je CBCG “Vijestima”.
U preporukama Vladi CBCG ne govori o procentima za ograničenje.
Savjet CBCG je na sjednici krajem prošle sedmice zaključio da su kamatne stope izuzetno visoke i da imaju negativan uticaj na očuvanje finansijske stabilnosti zbog čega je odlučeno da vrhovna monetarna institucija uputi preporuku bankama da u narednom periodu snize nivo aktivnih kamatnih stopa. Nijesu saopšteni procenti na koje bi trebalo da se snize kamate i na koji rok.
Poslanici su saglasni da su kamate visoke i da ih treba ograničiti, ali prije nego se izjasne o predlogu SNP-a smatraju da bi vrhovna monetarna institucija trebalo da saopšti svoj stav o tome. Dakić je dobio dopis od Odbora da prisustvuje današnjoj sjednici na čijem dnevnom redu je predlog SNP -a.
