Iako je Upravni odbor Udruženja banaka Srbije prihvatio i preporuku Narodne banke Srbije da se građanima vrati dio rate za sve kredite, koji je naplaćen bez realnog razloga, većina banaka i dalje ćuti.
Guverner Centralne banke Jorgovanka Tabaković je prozvala neke grčke banke, koje su i najviše povećale kamatne stope na kredite prije četiri-pet godina, da bi trebalo da ih koriguju, ali povratne informacije još nema.
Prema preporuci NBS, bankari bi trebalo da do 1. avgusta sračunaju koliko su dodatno uzeli novca klijentima podižući kamate na kredite uz obrazloženje da je to u skladu sa „poslovnom politikom“, i to od trenutka mijenjanja ugovora do početka primjene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, krajem 2011. godine.
[widgets_on_pages id=”Turizam”]
Ovaj iznos banke bi trebalo da uračunaju u prijevremenu otplatu kredita i da o tome dostave obavještenje klijentima sa izmijenjenim planom otplate. Takođe, od klijenata neće naplatiti nikakvu naknadu niti eventualne troškove novog obračuna.
– Reakcija na preporuku o vraćanju dijela prihoda stečenog jednostranim podizanjem marži i ukupne kamate, je očekivano izostala, jer direktno tangira njihov prihod – kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
– Stav banaka će i dalje biti uzdržan i neodređen i prevashodno će zavisiti od efekta direktnog obraćanja, ne cjelokupnom bankarskom sistemu, već užem korpusu banaka koga se tiče pitanje odobrenih kredita u „švajcarcima“, a takvih nema baš mnogo.
Banke će ovo pitanje, kako kaže Živanović, otezati računajući da će pritisak NBS popustiti a da će ih, ipak, manji broj klijenata tužiti i da će time manji iznos morati da plate. Optimalno rješenje bi bilo u fer podjeli troškova između zainteresovanih strana i olakšavanju pozicije banaka kod tretmana ovih kredita kod NBS u pogledu politike rezervisanja po potencijalnim gubicima kod istih i modelu obračuna obavezne rezerve.
Pravdaju se velikim rizikom
Kamate na najtraženije gotovinske kredite i dalje su veoma visoke i kreću se od 22 do 35 odsto. Takođe, na dozvoljeni minus po tekućem računu kamate su i do 40 odsto. Bankari se pravdaju da posluju u zemlji sa veoma velikim rizikom, a pri tome je stepen nenaplativih zajmova u ovom segmentu veoma mali. Skupe pozajmice plaćaju i privrednici koji su u sve većim gubicima i sve ih teže vraćaju. Novosti.rs
