Čak 60 odsto kompanija i studija koje u Srbiji kreiraju video igre, obezbjeđuje sredstva za rad direktnom prodajom svojih igara. Ali, kao i u ostatku Evrope, 90 odsto prihoda generiše 10 odsto svih kompanija, kazala je za portal Bankar.me Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA).
Posebno je interesantan podatak da su firme koje u Srbiji rade na kreiranju video igara, samo tokom 2021. godine prihodovale 125 miliona eura, a razvoj te industrije prati svjetski trend dvocifrenog rasta. Trenutno razvijaju 40 novih naslova, a dosadašnje su objavljivali Voodoo, Homa Games, CrazyLabs, Epic Games, Embracer, Playstudios, Take-Two…
Prihodi gejming industrije na globalnom nivou za 2021. godinu procijenjeni su na 180 milijardi dolara. Kolike prihode su imale firme i studija koji se ovim poslom bave u Srbiji?
Srpske gejming kompanije i studiji ukupno su prihodovali 125 miliona eura. Globalna gejming industrija svake godine bilježi rast od oko deset odsto, što je bio slučaj i kod nas proteklih godina. Sigurno da je tome doprinijela i pandemija, ali trenutno je u razvoju više od 40 novih igara. Njihovo objavljivanje sigurno će dodatno uticati na rast naredne godine.
Prema prihodima i uslovima za rad, koja je pozicija Srbije u poređenju s ostalim zemljama regiona odnosno Evrope?
S obzirom na to da govorimo o radu na prozvodima koji su u potpunosti digitalni, moglo bi se reći da je sve što je potrebno za rad – dobra internet konekcija, računari i licence za najkorišćenije softvere. Sa te strane, timovi u Srbiji mogu da funkcionišu i sigurno nema prepreka u odnosu na ostatak Evrope.
Međutim, ima nekih ograničenja, kao što je nemogućnost da se uvezu dev-kitovi – hardver koji developerima omogućava da razvijaju igre za konzole (PlayStation, Nintendo, Xbox…). Dokle god se ova situacija ne riješi, gubimo prisustvo na ozbiljnom dijelu tržišta.
Sa kojim velikim izdavačima najviše sarađuju kompanije iz Srbije?
Što se tiče mobilnih igara, koje i čine najveći procenat uspešnih proizvoda, naši timovi imaju odličnu saradnju sa kompanijama Voodoo, Homa Games, CrazyLabs i mnogim drugim.
Kopanije fokusirane na PC igre donijele su nekoliko velikih akvizicija, pa tako sada na tržištu imamo Epic Games i Embracer. Treba napomenuti i Playstudios i Take-Two koji su akvizicijom uspješnih mobilnih studija (Eipix i Nordeus) zaista doveli gigante globalne gejming industrije i kod nas.
Na koji način gejming firme u Srbiji obezbjeđuju održivost svog poslovanja i na koji način dobijaju finansijska sredstva koja su im potrebna za kontinuirani rad? Koliko od toga čine sredstva zarađena prodajom određenih naslova odnosno proizvoda?
Nama je izuzetno drago što čak 60 odsto kompanija i studija obezbjeđuje sredstva za rad direktnom prodajom svojih igara. Ovo nam govori da su napravili održive proizvode koji na globalnom tržištu već godinama generišu prihode. Takođe, omogućilo im je da značajno prošire timove i nastave da rade na novim projektima.
Osim toga, pojavljuje se sve više fondova za koje mogu da apliciraju manji studiji. Nekolicina se odlučuje i za crowdfunding kampanje.
Koji su najprodavaniji naslovi iz „kuhinja“ srpskih gejming kompanija? Koliki dio ukupne zarade odlazi na, recimo, pet (ili deset) najprodavanijih?
Znamo da se naslovi nekih naših studija preuzimaju ili kupuju u desetinama miliona primjeraka. Da izdvojim neke: „Top 11“ (Nordeus), „Armedheist“ (Sozap), „Woka Woka“ i „Viola’s Quest“ (Two Desperados), „Slice It All“ i „Volley Beans“ (Tummy Games). Značajne uspjehe postigli su i neki nezavisni timovi, koji rade na takozvanim indie igrama: „Going Medieval“ (FoxyVoxel), „GolfClub: Wasteland“ (Demagog Studio), „Underrail“ (Stygian Software).
Kao i u ostatku Evrope, grubo rečeno, 90 odsto prihoda generiše samo 10 odsto svih kompanija, i to je sada već standardna situacija. Nadamo se da ćemo u buduće vidjeti sve više uspješnih naslova – kako za mobilne platforme, tako i za PC.
Bankar.me
