Ako se prosječno vrijeme na granici skrati za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste za tri odsto, i to u srednjem roku, saopštava Privredna komora Srbije.
Sa druge strane, trenutno se na granici između Zapadnog Balkana i EU čeka ukupno 26 miliona sati, a okvirna procjena fiksnih troškova transportnih kompanija je pet evra po satu – što dovodi do podataka o gubitku od 130 miliona eura godišnje.
Teretnjaci provode po 10 sati na granicama
Tržišta zemalja članica Jadransko-jonskog regiona su veoma značajna za Srbiju. Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Jadransko-jonskog regiona prošle godine dostigla je 14,8 milijardi eura, 22 odsto više nego godinu ranije.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, pri prelasku granice teretna vozila čekaju u proseku deset časova, a najduže zabilježeno čekanje iznosi čak 36 časova, zbog čega se formiraju kilometarske kolone vozila koje blokiraju zaustavnu i sporu traku autoputa.
Zbog svega navedenog, Upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio je Inicijativu za hitne mjere za ubrzanje i unapređenje protoka robe na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskom regionu.
Inicijativa je pokrenuta od strane Privredne komore Srbije (PKS) i Hrvatske gospodarske komore (HGK), a sa ciljem jačanja sigurnosti, stvaranja pouzdanih transportnih i intermodalnih veza i uspostavljanja interne povezanosti koja dobro funkcioniše kroz bolje željezničke i drumske saobraćajne veze – što je ključno za ekonomski i društveni razvoj regiona.
Finansijski gubici
Ovakvi vremenski gubici stvaraju i velike finansijske troškove kompanijama, a zbog usporenih i otežanih tokova snabdijevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuju konkurentnost proizvoda.
Troškovi za sve kompanije koje učestvuju u lancima snabdijevanja su i znatno veći kada se u ovu kalkulaciju uračunaju dodatni gubici – skladištenje na točkovima, penali zbog kašnjenja u isporukama robe i drugi.
„Zbog nemogućnosti planiranja vremena provedenih na graničnim prelazima, onemogućeno je i planiranje preraspodele vremena vožnje, poštovanje ugovornih obaveza o rokovima isporuke, kao i planiranje zaliha i dinamike proizvodnje“, kaže Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS.
On dodaje i da bi poboljšanje željezničke infrastrukture omogućilo vraćanje većeg obima robe na željeznicu i time relaksiralo drumske saobraćajnice i granične prelaze, kao i značajno smanjenje emisije zagađenja od drumskog saobraćaja.
Predugo zadržavanje na drumskim i željezničkim graničnim prelazima čini transportni sektor Jadransko-jonskog regiona manje konkurentnim i podjednako negativno utiče na privrednike iz zemalja članica EU i Zapadnog Balkana koji koriste Panevropski koridor 10, i veze sa transevropskom mrežom saobraćajnica: Mediteranski i koridor Baltičko more-Jadransko more.
Izvor: Nova ekonomija
