Posljednjih 10-ak dana društvene mreže, ali i poruke na našim telefonima preplavile su šaljive foto i video montaže koje kao glavnu temu koriste pronalazak narkotika od strane zaposlenih u LDC Voli.
Doista, svima nama na prvi pogled je zvučalo maltene nemoguće da krijumčari narkotika na takav način svjesno rizikuju gubitak tako velike količine zabranjenih supstanci ogromne novčane vrijednosti.
Međutim, iako su sve karikature i mimovi definitivno bili zanimljivi i okupirali našu pažnju danima, tek je nedavno stigla vijest da je slična „isporuka“ ostavljena i u „sređenoj“ susjednoj Hrvatskoj. Vidjeli smo da je i tamošnji trgovački lanac LIDL postao svojesvrsna „žrtva“ ovog čudnog kokainskog puta preko Balkana. Sredinom jula prošle godine, magacioneri Lidl-a su prijavili svojim nadređenim da jedan paket, takođe banana, izgleda sumnjivo, nakon čega je utvrđeno da se u njemu nalazi 18 kg kokaina.
Nije Lidl bio jedina meta krijumčarima narkotika u Hrvatkoj, već se naime početkom 2021. godine u paketima banana nenadano pojavilo i 70 kilograma kokaina u preduzeću Frigo Bonsai u gradu Opuzenu, kompaniji koja se inače bavi uvozom i prodajom banana na veliko.
Ako odemo još dalje, sve do Velike Britanije, prostom pretragom vijesti na BBC portalu, vidimo da je takođe prije 10-ak dana u luku Southampton, među pošiljkom banana pristiglo i 103 kilograma kokaina iz Kolumbije, koju takođe niko nije preuzeo niti je iko uhapšen do sada.
Prema procjenama Europol-a evropsko tržište vrijedi najmanje 5,7 milijardi eura godišnje, a kokain je najrasprostranjeniji stimulans u Evropi. Podaci holandske carine govore da je tokom 2021. presretnuta rekordna količina kokaina – skoro 68 tona(!), dok je godinu ranije zaplijenjeno 50 tona. Tokom 2017 godine carina je presrela „samo“ 10 tona, da bi 2018 bilo duplo više – 21 tona, a zatim se ponovo udvostručilo na 40 tona u 2019.
Ako odemo još bliže, do naših komšija u albansku luku Drač, tu cifre tek lete u nebo. Prema podacima albanske policije, kroz ovu luku je sa period od 6 mjeseci tokom prošle godine zaplijenjeno preko 1,5 tone kokaina! Najvećim dijelom, zaplijenjena droga je stizala takođe u pošiljkama banana najvećeg uvoznika “Alba Exotic Fruit” iz Tirane, ali je bilo i slučajeva kada je ista dopremana u kontigentima smrznute ribe.
Ako posmatramo svjetski nivo Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal je 2007. prijavila presretnutu količinu kokaina od 731 tone u cijelom svijetu, da bi 2017. ovo naraslo na 1.275 tona. U 2019. zaplijenjeno je 1.436 tona različitog stepena čistoće!
Uvoz banana postao je prerizičan posao jer se nikada ne zna što se krije u paketu ili kontejneru koji dolazi iz Južne Amerike. Svi koji su se, nažalost, ni krivi ni dužni našli na kokainskoj ruti pa su dobili neželjene kokainske pošiljke nadu polažu u carinu koja kontroliše kontejnere.
U EU zabranjeno spominjanje imena ili brenda koji je zloupotrebljen prilikom slanja pošiljke, u suprotnom isplaćuju se velike odštete. “Bez konkretnih dokaza o uvozniku novinarima se šalje samo kratka poruka, bez pomenutih imena ili brendova. Izvan Evropske unije stvari za uvoznika pravno i medijski mogu izgledati veoma drugačije što može dovesti do izmedju ostalog oštećenja imidža, pa čak i do hapšenja. Mi preuzimamo pravne, marketinške i finansijske rizike” –Milovan Milošević Kika Holand (za portal Fresh Plaza)
Veliki uvoznici voća u Evropi se sve bolje pripremaju u namjeri da izbjegnu ove neželjene pošiljke i pooštravaju uvozne protokole. Samim tim naporima, oni mogu da računaju na pristojan tretman od strane vlasti ako se u kontejneru sa bananama nađe ilegalna droga, ali i da se mediji korektnije odnose prema njima čime ne bi dolazilo do oštećenja imidža, pa čak i do hapšenja.
U tu svrhu se povećava korišćenje takozvanih pametnih plombi – uređaja koji sadrže senzore koji mjere svjetlost, temperaturu, udar, pritisak i zvuk. Sva neslaganja koja se prenose direktno preko GSM-a ili satelitske veze – mogla bi da igraju ulogu u sprečavanju krijumčarenja droge.
Tako je Carinarnica u hvratskim Pločama krajem maja prošle godine dobila mobilni skener kojim će kontrolisati kontejnere s bananama. Skener je već puno pomogao, jer svaki se kontejner pregleda posebno i to svima olakšava preuzimanje banana. Hoće li zaustaviti dalje krijumičarenje, nažalost, ne znamo, vidjeli smo da droga uvijek pronađe put do zainteresovanih.
Ono što znamo jeste da ovaj posao, ali i medijska hajka koju ovakve situacije ostavljaju iza sebe, nikako ne bi smjelo negativno da utiču na poslovni renome zemalja, luka i lučkih kompanija u koje droga pristiže. Ipak i ovo se dešava, a što najgore pogađa male zemlje i ekonomije, kao što je naša.
Autor: Bankar.me
