Austrijski ekonomski institut Wifo prognozira rekordan deficit i pad austrijske privrede zbog krize izazvane pandemijom virusa korona.

Wifo procjenjuje da će ove godine privredni rast biti na minus 5,25 do minus 7,5 odsto, a budžetski deficit 7,5 do 10 procenata.

Nezaposlenost će porasti na 8,75 do 9,1 odsto, dok će broj zaposlenih pasti za 1,75 do 2,5 odsto, rekao je šef Wifoa Kristof Badelt.

On je kazao da će prognozirani budžetski deficit biti najveći od 1995.godine, kada je Austrija ušla u EU, I kada je deficit iznosio 6,1 odsto.

Za iduću godinu Wifo prognozira samo spori oporavak, te je prema dugoročnoj prognozi u godinama od 2022.do 2024. najvjerovatniji rast od 1,5 odsto.

Iduće godine privredni rast bi mogao dostići 3,5 odsto, a nakon toga će se kriva rasta spustiti.

Za 2022. se prognozira realni rast za 1,9 odsto, a godinu kasnije na 1,7 procenata, da bi 2024. bio opet 1,9 odsto.

Nezaposlenost u Autriji je od sredine marta do kraja prošlog mjeseca drastično porasla, nakon uvođenja restriktivnih mjera i zatvaranja radnji.

Tri nedjelje od tada se krivulja konačno smirila i nezaposlenost je počela da blago pada, rekao je ekspert za tržište rada Johanes Švajghofer tokom vebinara OECD-a.

On je naglasio da je nakon ekstremnog rasta uslijedilo poravnjenje krivulje.

Krajem marta je broj nezaposlenih dostigao 560.000 i time najveći nivo od 1946. godine.

Dok se stabilizovala nezaposlenost, skraćeno radno vrijeme i dalje je u rastu, objasnio je Švajghoger, dodajući da podnijeti zahtjevi nose sa sobom troškove u visini od osam milijardi eura, što je više od dva odsto BDP-a zemlje.