Dok sve više poslodavaca u Evropi zaposlenima nudi mogućnost skraćenog radnog vremena, analize pokazuju da se manji broj radnih sati uspješno kompenzuje povećanjem produktivnosti.
Od 1995. zaposleni u eurozoni u prosjeku su postali gotovo 25 odsto produktivniji, pokazuje analiza UniCredit Bank Austria.
Dok se broj zaposlenih u tom regionu od 1995. povećao za oko 30 odsto, broj radnih sati porastao je samo za oko 23 odsto. Broj radnih sati po stanovniku smanjio se u prosjeku za oko 90 sati godišnje, a u Austriji za čak 180 sati, pokazuju podaci UniCredit banke.
Istovremeno, bečka banka navodi da je udio honorarno zaposlenih u zemljama s eurom od 1995. do prošle godine porastao s 13 odsto na 20,5 odsto. U Austriji je 2022. godine bilo čak 30 odsto takvih radnika, a više od polovine je time zadovoljno i ne traži stalno zaposlenje.
Smanjenje radnog vremena kompenzovano je naglim povećanjem produktivnosti, napominju autori studije. Od 1995. zaposleni u eurozoni u prosjeku su postali gotovo 25 odsto produktivniji. Takođe, očekuju se nova smanjenja broja radnih sati po stanovniku.
“Broj odrađenih radnih sati po stanovniku u eurozoni smanjio se za više od šest odsto između 1995. i 2023. godine. Uprkos tom padu, značajan porast produktivnosti i povećanje broja zaposlenih omogućili su realni rast dodate vrijednosti za oko 50 odsto“, napisao je glavni ekonomista UniCredit Bank Austria Stefan Bruckbauer.
Kako očekuje, smanjenje broja radnih sati po stanovniku nastaviće se i idućih godina.
“Društvene i demografske promjene postaće veliki izazov iz ugla daljeg prosperiteta u Evropi”, dodao je, istakavši da se u SAD broj radnih sati po zaposlenom povećao u posljednjoj deceniji.
SEEbiz
