Prosječne efektivne kamatne stope u Crnoj Gori imaju blagi pad posljednjih godina, pokazuju podaci Centralne banke. Međutim, one su i dalje mnogo veće nego u Evropskoj uniji i zemljama odakle potiče većina banaka koje posluju u Crnoj Gori, pišu Vijesti.
Analitičari, kao i bankarski ombudsman Halil Kalač smatraju da kamate na kredite moraju biti niže jer je euribor na minimumu, a i povećavaju se depoziti na koje je kamata tri odsto.
Prema podacima CBCG, prosječna efektivna kamatna stopa, koja sadrži sve troškove, na kraju 2011. iznosila je 9,69 odsto i od tada je u konstantnom blagom padu pa je u februaru ove godine bila 9,17 odsto. Prema namjeni, najviše su u ovom periodu pale kamate na kredite za kupovinu robe široke potrošnje sa 10,51, na 5,56 odsto, za automobile sa 12,02, na 9,78 odsto, a manji pad imaju i kamate na stambene kredite sa 8,1, na 7,4 odsto.
Razlika u odnosu na EU najbolje se vidi na stambenom kreditu. Kamata u Crnoj Gori je sada 7,4 odsto, dok se na sajtovima banaka, koje posluju ovdje, može saznati da njihove kamate u matičnim zemljama iznose najviše do 4,4 odsto. Na kredit od 50.000 eura crnogorski građanin vraća ukupno 90 do 95 hiljada eura, a u Francuskoj ili Njemačkoj 70 do 75 hiljada.
Kamate na gotovinske kredite su od 2011. ostale na skoro istom nivou 11,64 – 11,77 odsto. Na kartice i minuse iznose 15 i 18 odsto. Najveće kamate na gotovinske kredite u EU iznose 7 do 8 odsto.
Iz banaka kažu da te razlike postoje zbog većeg rizika za poslovanje u Crnoj Gori, ali i da prate stanje na tržištu i smanjuju iznose.
Iz Hipo Alpe Adria banke kažu da su krajem 2014. značajno smanjili kamate na kredite za građane.
“Na gotovinske kredite su iznosile od 11,5 odsto na godišnjem nivou, sada su 8,99 odsto. Na stambene kredite bile su 7,51 odsto + 3M euribor, a danas iznosi 5,99 odsto + 3M euribor. Dakle, manje su i do 2,5 procentnih poena”, saopštili su iz ove banke navodeći da su smanjili i naknade.
Iz NLB Montenegrobanke kažu da je njihova prosječna nominalna kamatna stopa do oktobra prošle godine iznosila 9,85 odsto, a u posljednjih pet mjeseci je smanjena na 7,5 odsto. Akcijski iznosi kamata od 1. maja su postali zvanični.
“Kamatne stope se kreću od 5,99 do 6,99 i 6M euribor za stambene kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, odnosno od 6,99 do 7,99 % za fiksnu stopu… Za gotovinske od 8,96 do 11,96 odsto”, naveli su iz NLB Montenegrobanke.
Iz Sosijete banke kazali su da su sniženje kamata počeli u avgustu 2014. i nastavili ove godine. Njihova nominalna kamatna stopa na gotovinske kredite pala je sa 11,49 na 9,49 odsto, za stambene sa 7,49 na 6,99 odsto,…
Kamate kod Hipotekarne banke, kako je kazao direktor Sektora podrške i organizacije Nikola Milović, “duži vremenski period imaju trend pada”. Njihova prosječna nominalna kamatna stopa na cijeli portfolio u 2013. je iznosila 9,65 odsto, u 2014. godini 9,34, a sada je 8,9 odsto. Efektivna kamatna stopa na novoodobrene kredite sada iznosi 8,75 odsto, a na kraju prošle godine bila je 9,57 odsto.
Ukidanjem biznis barijera može se smanjiti rizik i kamate
U Hipotekarnoj banci procjenjuju da će se trend pada kamata nastaviti.
“Dodatno smanjenje kamatnih stopa bi bilo podspješeno kada bi i drugi činioci koji utiču na sistemski rizik zemlje bili poboljšani. Mislim na dodatno uklanjanje barijera poslovanja kao što su preciznija katastarska evidencija, smanjenje sive ekonomije, efikasnija realizacija kolaterala,…”, naveo je Milović.
Slično smatraju i u Sosijete ženeral banci: “Ako tržišna situacija bude odgovarajuća banka će sigurno smanjiti kamatne stope”.
Banke poprimaju oblik kartela, konkurencija ne obara kamate
Ekonomski analitičar Zarija Pejović je ocijenio da su kamatne stope u Crnoj Gori i dalje visoke i da bankarski sektor poprima oblik kartela.
“Vrijednost euribora doseže rekordno niske nivoe, čak imamo negativne kamatne stope. Međutim, u Crnoj Gori kamatne stope su i dalje visoke”, rekao je Pejović “Vijestima”.
Dodao je da je u periodu finansijske ekspanzije na kraju 2007. prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa iznosila 9,09 odsto.
“Poslije višegodišnjeg zamrzavanja plata i penzija kamate su rasle ugrožavajući likvidnost privrede i životni standard građana. Istraživanja pokazuju da se broj siromašnih u Crnoj Gori od početka krize uvećao za 100 odsto. Većim kamatnim stopama bankarski sektor produbljuje krizu. Mada u Crnoj Gori posluje značajan broj banaka, konkurencija ne umanjuje kamate pa bi se dalo zaključiti da bankarski sektor poprima manifestacije kartela. Smatram da bi zakonom trebalo odrediti ‘plafon’ za kamatne stope”, istakao je Pejović, mada sumnja da bi dobio većinu u Skupštini zbog veza politike i krupnog kapitala.
Kako je dodao, banke mogu pravdati visoke kamate premijama za rizik, ali podaci su da su opraštale “značajne dugove vlasnicima krupnog kapitala, a istovremeno visokim stopama prema stanovništvu i privredi nastoje da te gubitke nadoknade”.
vijesti.me
