Američki porodični plan je novi projekat predsjednika Džoa Bajdena (Joe Biden) koji bi trebalo da bude finansiran od povećanja poreza na bogatstvo. Povećanjem poreza za najbogatije Amerikance, trebalo bi da se obezbijede sredstva za programe obrazovanja i brige o djeci, a kako se očekuje, Bajden će iduće nedjelje predstaviti plan u cjelosti.
Bijela kuća saopštila je da američki porodični plan neće uticati ni na jednu porodicu koja zarađuje manje od 400.000 dolara godišnje. Sekretarica za štampu Džen Psaki (Jen Psaki) potvrdila je da je Bajdenova zamisao da teret finansiranja programa bude na najbogatijim pojedincima i preduzećima, ali nije govorila o detaljima, prenosi BBC.
Prema pisanju New York Timesa, predlog je da se najviša marginalna stopa na dohodak poveća sa 37 na 39,6 odsto, što je praktično poništavanje odluke o smanjenju poreza iz 2017. Takođe, predloženo je da se porez na kapitalnu dobit poveća sa 20 na 39,6 odsto za Amerikance koji zarađuju više od milion dolara godišnje. U nekim federalnim državama koje nameću sopstvene poreze na kapitalnu dobit, ukupan porez mogao bi dostići 50 procenata.
Akcije na njujorškoj berzi pale su najviše u posljednjih mjesec dana odmah nakon objavljivanja vesti o porodičnom planu. Predlog za novi način oporezivanja mogao bi da poništi dugogodišnju odredbu poreskog zakona a kojom se povraćaj ulaganja oporezuje manje nego rad. Bajden je rekao da je nepravedno što se na mnoge kapitalne dobitke i bogate pojedince, primjenjuju niže stope poreza nego na dohotke radnika srednje klase.
Očekuje se da će plan naići na otpor republikanaca u Kongresu u kojem demokrate imaju tanku većinu, zbog čega predlog ne bi mogao da prođe bez njihove jednoglasne podrške, prenosi Market Watch. Bajdenov prethodno predstavljen obimni Infrastrukturni plan od 2.300 milijardi dolara, takođe je baziran na finansiranju od povećanja korporativnog poreza.
Republikanci u Senatu objavili su svoj alternativni infrastrukturni plan vredan 568 milijardi dolara. Plan su predstavili na dve kucane strane, a on sadrži potrošnju na puteve, tranzitne sisteme i širokopojasni internet tokom pet godina i ne pruža detalje o pokrivanju troškova, što je centralno pitanje u pregovorima dve strane u Kongresu u kojem se traži kompromis.
Plan republikanskih senatora predviđa potrošnju 299 milijardi dolara na puteve i mostove, umjesto 115 milijardi dolara iz Bajdenog predloga, prenosi Wall Street Journal. Republikanski plan takođe predviđa 61 milijardu dolara za sisteme javnog prevoza, 20 milijardi za železnicu i 65 milijardi za širokopojasnu internet mrežu, prenosi Biznis.rs.
Republikanci predlažu naplatu korisničkih naknada za električna vozila i prenamjene postojeće savezne potrošnje, dok se protive povećanju poreza na dobit kompanija zbog finansiranja infrastrukturnih projekata. Tokom ovonedjeljnog sastanka Bajdena sa dvostranačkom grupom kongresmena, predsjednik je zatražio od republikanaca da do sredine maja predstave svoj plan, ali su oni to učinili već u četvrtak.
Ključno pitanje za oba Bajdenova plana je koje poreze i za koliko je optimalno povećati? Ekperti različito ocjenjuju predloge, navodeći da su pravedni, ali i da bi mogli da destimulišu poslovanje. Bogati investitori mogli bi da ubrzaju prodaju hartija od vrijednosti da bi izbjegli dodatno oporezivanje, a najveći izazov za Bajdena je kako da spriječi takve tržišne reakcije.
