Evropske banke možda neće moći da reaguju na krizu povezanu s kriptovalutama jednako brzo i agresivno kao SAD tokom kolapsa Silicon Valley Banka 2023. godine. Upravo na to upozorava Elena Carletti, zamjenica predsjednika UniCredita i predsjednica odbora za rizike, otvarajući pitanje koje postaje sve važnije za evropski finansijski sistem.
Koliko je Evropa zapravo spremna za sudar kripto tržišta i tradicionalnog bankarstva?
To više nije teorijsko pitanje.
Stablecoini, banke i regulatori danas su međusobno povezani mnogo više nego prije nekoliko godina. A upravo ta povezanost mogla bi postati novi izvor finansijske nestabilnosti.
Kriza Silicon Valley Banka pokazala je koliko je kripto povezan s bankama
Kolaps Silicon Valley Banka 2023. nije bio samo problem jedne američke banke.
SVB je držao depozite brojnih kripto kompanija i izdavalaca stablecoina, zbog čega je njegova propast veoma brzo destabilizovala dio kripto tržišta. Posebno je pogođen stablecoin USDC, koji je privremeno izgubio vezu s američkim dolarom nakon što su ulagači počeli panično da povlače sredstva.
Kriza se zatim proširila i na širi bankarski sektor, uključujući propast Signature Banka.
Američke vlasti tada su intervenisale izuzetno agresivno.
Pozvale su se na izuzetak “sistemskog rizika” i praktično zaštitile sve depozite, uključujući i sredstva povezana s kripto kompanijama.
Prema mišljenju Elene Carletti, upravo tu nastaje ključni problem za Evropu.
“Takvu odluku u Evropi ne bi bilo lako donijeti,” upozorila je Carletti na bankarskoj konferenciji u Madridu.
Evropa gradi vezu između stablecoina i banaka — ali bez iste zaštite
Stablecoini su posljednjih godina postali jedan od najvažnijih djelova kripto industrije jer predstavljaju most između digitalne imovine i tradicionalnog finansijskog sistema.
Za razliku od klasičnih kriptovaluta, stablecoini su vezani za tradicionalne valute poput dolara ili eura i iza sebe imaju rezerve u obliku depozita ili državnih obveznica.
Upravo zato ih regulatori sve ozbiljnije nadziru.
Nova evropska regulativa MiCA zahtijeva da izdavaoci stablecoina drže značajan dio rezervi u bankama ili drugoj niskorizičnoj likvidnoj imovini.
To praktično znači da Evropa regulatorno povezuje stablecoin industriju s bankarskim sektorom.
Ali pritom ne postoji jednako snažan krizni mehanizam kakav je SAD koristio tokom SVB krize.
“To znači da na određeni način prisiljavamo izdavaoce stablecoina i kripto kompanije na povezivanje s bankarskim sektorom, a pritom ne postoji mogućnost pružanja iste razine zaštite depozita. Po mom mišljenju, to predstavlja dvostruku slabost”, upozorila je Elena Carletti, prenosi Reuters.
Evropa pokušava da kontroliše rizik — ali možda povećava zavisnost sistema
Ovo upozorenje dolazi u posebno osjetljivom trenutku za evropski finansijski sektor.
Evropska unija posljednjih godina pokušava da postane globalni regulatorni lider u oblasti digitalne imovine kroz MiCA regulativu. Cilj je bio da se smanje rizici, poveća transparentnost i spriječi haos kakav je viđen nakon kolapsa FTX-a i drugih kripto platformi.
No sada se otvara novo pitanje.
Može li stroža regulacija istovremeno povećati povezanost između kripta i tradicionalnog bankarstva?
Ako stablecoin kompanije moraju da drže velike rezerve u bankama, problemi na kripto tržištu potencijalno se mnogo brže prelivaju u finansijski sistem.
To povećava sistemski rizik.
Posebno u scenariju u kojem Evropa nema jedinstveni politički i regulatorni okvir za hitne intervencije poput onih koje je sproveo Washington tokom SVB krize.
Stablecoini postaju nova siva zona finansijskog sistema
Najvažniji dio ove priče nije samo kripto tržište.
Radi se o činjenici da stablecoini postepeno postaju dio šire finansijske infrastrukture.
Koriste se za trgovanje, prenos kapitala, međunarodna plaćanja i sve više finansijskih usluga koje su nekada bile rezervisane isključivo za banke.
Time stablecoini iz spekulativne digitalne imovine prerastaju u potencijalni sistemski faktor.
A upravo to zabrinjava dio evropskih bankara i regulatora.
Jer ako dođe do ozbiljnog gubitka povjerenja u veliki stablecoin ili do naglog povlačenja depozita povezanih s kripto kompanijama, pitanje više neće biti samo što se događa na kripto tržištu.
Pitanje će biti koliko brzo se problem može preliti na banke, likvidnost i širi finansijski sistem.
Granice između kripta i bankarstva sve više nestaju
Poruka iz UniCredita zapravo je mnogo šira od same kripto industrije.
Evropa ulazi u novu fazu finansijskog sistema u kojoj se granice između tradicionalnog bankarstva i digitalne imovine sve više brišu.
To otvara nove poslovne prilike, ali i potpuno nove oblike sistemskog rizika.
SAD je tokom SVB krize pokazao da može veoma brzo intervenisati kako bi zaustavio paniku.
Evropa možda neće imati isti manevarski prostor.
A upravo bi to moglo postati najveći problem ako iduća velika finansijska kriza ponovo krene iz spoja kripta i bankarskog sistema, prenosi Financa.ba.
