Tržište rada u Evropa u 2026. godini pokazuje dvije vrlo različite slike. Dok se neke zemlje i dalje suočavaju s povišenom nezaposlenošću, druge funkcionišu znatno bliže punoj zaposlenosti.

Ova mapa prikazuje stope nezaposlenosti širom Evrope zaključno s januarom 2026. godine, na osnovu podataka Eurostat-a i nacionalnih statističkih službi Rusija, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kontrast je izražen: Finska (10,2%) i Španija (9,8%) nalaze se na vrhu liste, dok su Rusija (2,2%), Bugarska (3,1%) i Poljska (3,1%) na donjem kraju.

Najviše i najniže stope u Evropi

Tabela u nastavku prikazuje stope nezaposlenosti u Evropi u januaru 2026. (TOP 20):

Zemlje s povišenom nezaposlenošću

Pored Finske i Španije, nekoliko velikih evropskih ekonomija i dalje je znatno iznad kontinentalnog prosjeka. Francuska i Grčka (obje 7,7%) ubrajaju se među zemlje s najvišim stopama, što ukazuje na trajne izazove u pojedinim dijelovima regiona.

U tim ekonomijama sporiji rast i strukturna ograničenja tržišta rada održavaju nezaposlenost na višem nivou u odnosu na druge zemlje. Francuska je jasan primjer, jer ostaje čvrsto u grupi zemalja s višom nezaposlenošću u Evropi.

Iako se uslovi u drugim državama poboljšavaju, ove zemlje i dalje zaostaju za većim dijelom kontinenta.

Problem nezaposlenosti na jugu

Francuska nije jedina koja se suočava s visokom nezaposlenošću. Njena dva glavna južna susjeda dugo dijele slične probleme, iako su obje zemlje napravile napredak od krize u eurozoni koja je narušila njihove javne finansije između 2008. i 2014. godine.

Sa stopom od 9,8%, Španija danas ima drugu najvišu nezaposlenost u Evropi, odmah iza Finske (10,2%). Ta zemlja je tek nedavno pala ispod granice od 10% prvi put od početka krize 2008. godine. Španska ekonomija bolje je od većine izdržala aktuelnu krizu rasta u Evropi, uz podršku visokih javnih ulaganja i sredstava EU.

U međuvremenu, Italija nadmašuje evropski prosjek sa stopom nezaposlenosti od 5,1% u januaru 2026. godine. Treća najveća ekonomija EU takođe je ostvarila napredak na tržištu rada od krize eurozone. Na primjer, iako je nezaposlenost mladih i dalje visoka (20%), to je upola manje u odnosu na približno 40% iz 2014. godine, na kraju krize.

Drugačija slika van EU

Nekoliko ekonomija izvan EU nalazi se na donjem dijelu evropske ljestvice nezaposlenosti. Ujedinjeno Kraljevstvo (5,2%) je blizu kontinentalnog prosjeka, dok Norveška (4,5%) i Švajcarska (3,2%) ostvaruju bolje rezultate od mnogih članica EU.

Najviše se izdvaja Rusija sa stopom od 2,2%, najnižom među velikim evropskim ekonomijama. Ovi podaci potvrđuju ključni zaključak: tržište rada u Evropi ne kreće se ujednačeno, već se razlike među zemljama sve više produbljuju.