Dokapitalizacija Volija i planirana izgradnja trećeg logističkog centra predstavljaju održivu investiciju koja jača konkurentnost kompanije i unapređuje efikasnost poslovanja, uprkos izazovima poput manjka radne snage, inflacije i pada produktivnosti u crnogorskoj ekonomiji, kazao je za Bankar šef kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Remon Zakaria.

„Kao vodeći prehrambeni trgovac u Crnoj Gori, Voli ima ključnu ulogu u savremenim prehrambenim sistemima, podstičući inovacije i podižući standarde duž čitavog lanca vrijednosti. Novi projekat finansira izgradnju savremenog distributivnog centra koji će biti izgrađen po visokim standardima energetske efikasnosti, iznad nacionalnih zahtjeva, uz primjenu isplativih mjera energetske i resursne efikasnosti“, kazao je Zakaria.

On je dodao da projekat, osim jačanja konkurentnosti i operativne efikasnosti Volija, promoviše jednake mogućnosti za zaposlene i podržava digitalnu transformaciju kompanije, uključujući procjenu sajber-bezbjednosti njene digitalne infrastrukture.

Koje sektore EBRD trenutno vidi kao najperspektivnije za ulaganja u Crnoj Gori u narednom periodu i zašto?

Nedavno uvođenje konkurentnih aukcija za obnovljive izvore energije i usvajanje reformi poslovnog ambijenta usklađenih sa standardima Evropske unije (uz podršku EBRD-a) stvaraju povoljno okruženje za ulaganja u privatni sektor. Time se omogućava diverzifikacija ekonomije i iskorišćavanje bogatih solarnih i vjetroenergetskih potencijala zemlje.

Aukcije za obnovljive izvore energije privući će renomirane međunarodne privatne investitore, podstaći rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i otvoriti nova radna mjesta, uz istovremenu podršku zelenoj tranziciji Crne Gore.

Ulaganja u putnu i željezničku infrastrukturu, u okviru agende povezivanja Zapadnog Balkana, dodatno će ojačati regionalnu integraciju i podstaći razvoj turizma. EBRD i Evropska unija zajednički podržavaju ključne strateške infrastrukturne projekte u zemlji, s ciljem jačanja njenog ekonomskog razvoja.

EBRD aktivno podržava mala i srednja preduzeća u oblasti poljoprivrede i ugostiteljstva, kako bi se unaprijedili lanci vrijednosti i smanjila sezonalnost. Ovi sektori imaju veliki razvojni potencijal i mogućnost sistemskih reformi, u potpunosti usklađenih sa putem Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji.

Kako EBRD procjenjuje održivost dokapitalizacije Volija i planirane izgradnje trećeg logističkog centra, imajući u vidu manjak radne snage, inflaciju i pad produktivnosti u crnogorskoj ekonomiji?

Trgovci prehrambenim proizvodima imaju centralnu ulogu u savremenim prehrambenim sistemima, djelujući kao ključni agregatori koji podstiču inovacije i podižu standarde duž čitavog lanca vrijednosti. Unapređenje maloprodajnih praksi predstavlja prioritet u regionima u kojima EBRD posluje.

Kao vodeći prehrambeni trgovac u Crnoj Gori i značajan poslodavac, Voli je primjer naprednog i perspektivnog poslovnog subjekta koji EBRD sa zadovoljstvom podržava. Kompanija dosljedno održava visoke standarde kvaliteta i bezbjednosti kroz snažna partnerstva sa dobavljačima i proizvođačima.

Novi projekat sa Volijem finansiraće ulaganje u savremeni distributivni centar, koji će biti izgrađen u skladu sa visokim standardima energetske efikasnosti, iznad nacionalnih zahtjeva u Crnoj Gori, uz integraciju isplativih mjera energetske i resursne efikasnosti. Projekat će, takođe, promovisati jednake mogućnosti za zaposlene i podržati digitalnu transformaciju kompanije, uključujući procjenu sajber-bezbjednosti digitalne infrastrukture. Zajedno, ove inicijative će ojačati konkurentnost Volija, uz istovremeno unapređenje operativne i resursne efikasnosti.

Energetska bezbjednost i diverzifikacija su prioriteti. Na koje načine EBRD podržava projekte poput vjetroelektrana, solarnih elektrana i modernizacije elektroenergetske infrastrukture?

EBRD finansira ključne projekte obnovljivih izvora energije, unapređenje elektroenergetske mreže i sprovođenje sistemskih reformi u oblasti energetske politike.

Jedan od najznačajnijih primjera je vjetroelektrana Gvozd, koju razvija EPCG, a za čiju je izgradnju obezbijeđeno 108 miliona eura finansiranja. Po puštanju u rad, biće to najveća vjetroelektrana u zemlji, snage 75 MW, koja će snabdijevati električnom energijom oko 35.000 domaćinstava i smanjiti emisiju CO₂ za 137.000 tona godišnje – što je ekvivalent godišnjim emisijama gotovo 39.000 stanovnika Crne Gore, odnosno oko šest odsto populacije.

Pored proizvodnje energije, EBRD ulaže u modernizaciju i povećanje kapaciteta prenosne mreže u saradnji sa CGES-om, kao i u digitalizaciju distributivne mreže sa CEDIS-om, uz podršku grantova Evropske unije i tehničke pomoći za pripremu i realizaciju projekata. EBRD je, takođe, pomogla u dizajniranju prvih aukcija za obnovljive izvore energije u Crnoj Gori i radi na povezivanju tržišta električne energije sa tržištima Evropske unije.

Ovi napori jačaju energetsku bezbjednost, diverzifikuju snabdijevanje i ubrzavaju dekarbonizaciju, donoseći čistiji vazduh, niže emisije i dovoljno obnovljive energije za napajanje hiljada domaćinstava. U konačnom, to znači zdraviju i održiviju budućnost za Crnu Goru i njene građane.

Koje najveće rizike prepoznajete u crnogorskoj ekonomiji – fiskalne, investicione ili strukturne – i kako EBRD kroz svoje programe odgovara na te izazove?

Crna Gora je mala ekonomija snažno oslonjena na turizam, sa dobrim srednjoročnim izgledima, ali i dalje osjetljiva na spoljne šokove i ograničenu diverzifikaciju.

Nakon postpandemijskog oporavka, privredni rast je usporen, dok su spoljni pritisci povećani. Zbog toga je važno preći sa rasta zasnovanog na potrošnji ka većim investicijama i jačanju produktivnosti, naročito u sektorima koji proizvode robu i usluge za izvoz.
Javni dug je značajno smanjen u odnosu na vrhunac iz 2020. godine, ali su se fiskalni pritisci ponovo pojačali tokom 2025. godine. Održavanje održivog nivoa duga zahtijevaće kontinuiranu fiskalnu konsolidaciju i reforme, poput bolje ciljane socijalne podrške, strožije kontrole mase zarada u javnom sektoru i jačanja poreske administracije i nadzora nad državnim preduzećima.

Investicije bilježe rast, ali su i dalje dominantno usmjerene ka sektoru nekretnina. Kako bi se povećala produktivnost i otpornost ekonomije, potrebna su šira ulaganja u obnovljive izvore energije, održivu poljoprivredu, logistiku i informacione i komunikacione tehnologije, uz unapređenje infrastrukture, brže procedure izdavanja dozvola i predvidiviji regulatorni okvir.
Napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji i kontinuirana unapređenja saobraćajne i energetske infrastrukture trebalo bi da doprinesu privlačenju stabilnijih i kvalitetnijih stranih investicija.

EBRD pomaže u rješavanju ovih izazova kroz finansiranje, dijalog o politikama i tehničku podršku. U energetskom sektoru podržavamo aukcije za obnovljive izvore, pripremu projekata, unapređenje mreže i prekogranične veze, uključujući Transbalkanski koridor i modernizaciju trafostanica radi integracije obnovljive energije. U saobraćaju finansiramo prioritetne putne i željezničke projekte, poput dionice Mateševo–Andrijevica na auto-putu Bar–Boljare, kako bismo unaprijedili bezbjednost i povezanost. Putem partnerskih banaka obezbjeđujemo kreditne linije koje podržavaju inkluziju i zelene investicije, uz tehničku pomoć i garancije. Takođe, sarađujemo sa javnim institucijama na digitalizaciji, unapređenju upravljanja i jačanju kapaciteta, kako bismo povećali konkurentnost i kvalitet javnih investicija.

Sve ove aktivnosti zajedno podržavaju Crnu Goru u očuvanju fiskalne stabilnosti, unapređenju zelene tranzicije i izgradnji otpornije i inkluzivnije ekonomije.

EBRD snažno podržava razvoj malih i srednjih preduzeća širom regiona. Koliko je sektor MSP u Crnoj Gori spreman da koristi finansijske instrumente i savjetodavne programe EBRD-a?

Sektor malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori je sve spremniji da koristi finansijske i savjetodavne instrumente EBRD-a, iako i dalje postoje značajni izazovi.

Tokom gotovo dvije decenije, program Savjeti za mala preduzeća EBRD-a – uz podršku donatora poput Evropske unije, WBIF-a, Švedske, Luksemburga, Italije, Norveške i Crne Gore – pomogao je više od 850 MSP da realizuju gotovo 1.000 projekata. Ove aktivnosti unaprijedile su korporativno upravljanje, digitalizaciju, pristup tržištima, ekološke i bezbjednosne standarde, kao i ukupnu konkurentnost, uz istovremeno usklađivanje sa direktivama EU koje su ključne za proces pristupanja. Uprkos tom napretku, brojna preduzeća se i dalje suočavaju sa strukturnim problemima, uključujući ograničene menadžerske kapacitete, nedostatak vještina, neujednačenu digitalizaciju i poteškoće u pripremi finansijski održivih projekata. To potvrđuje potrebu za kontinuiranom savjetodavnom podrškom i jačanjem kapaciteta.
Istovremeno, raste interesovanje MSP za finansijske instrumente. Domaće banke uspješno plasiraju kreditne linije EBRD-a i grantove uz podršku EU, namijenjene zelenim investicijama, unapređenju konkurentnosti, kao i preduzećima koja vode žene i mladi. Poseban program za žene preduzetnice omogućio je plasman 14 miliona eura za više od 1.500 klijenata, dok je program za mlade preduzetnike obezbijedio pet miliona eura za 1.360 mladih preduzetnika. Program za unapređenje konkurentnosti podržao je tri miliona eura investicija u 17 kompanija, dok program zelene tranzicije od sredine 2025. godine mobiliše osam miliona eura za održive projekte. Prvi sporazum o podjeli portfeljskog rizika dodatno proširuje kreditni potencijal, a uskoro se očekuju i nove kreditne linije za automatizaciju i digitalizaciju. Osnivanje Kreditno-garantnog fonda Crne Gore do kraja 2026. godine dodatno će ojačati ovaj ekosistem.

Sve u svemu, iako nivo informisanosti i administrativni kapaciteti variraju, MSP u Crnoj Gori sve aktivnije koriste dostupne alate i dobro su pozicionirana da, uz podršku EBRD-a, unaprijede konkurentnost, održivost i dugoročni rast.

Crna Gora je najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Kako bi ubrzanje pristupnih pregovora moglo promijeniti fokus EBRD-a u zemlji?

Ubrzanje procesa pristupanja Evropskoj uniji ne bi umanjilo značaj EBRD-a – naprotiv, učinilo bi ga još važnijim. EBRD već posluje u 13 država članica EU i ima dokazano iskustvo u podršci ekonomijama tokom i nakon procesa pristupanja.

U Crnoj Gori, fokus će ostati na razvoju privatnog sektora, uz istovremeno povećanje ulaganja u energetsku i saobraćajnu infrastrukturu, koje su ključne za konkurentnost, ekonomski razvoj i integraciju sa tržištem EU. Brži napredak ka članstvu donosi jasniji regulatorni okvir i veće povjerenje investitora, što EBRD koristi za realizaciju finansijski održivih investicija i savjetodavnih usluga – posebno u oblasti MSP, obnovljivih izvora energije i povezivanja.

EBRD će nastaviti da širi pristup finansijama, ubrzava zelenu tranziciju i modernizuje saobraćajne i energetske sisteme, uz ciljanu saradnju na unapređenju politika, jačanju upravljanja i uklanjanju prepreka razvoju. Ukratko, EBRD će ostati ključni partner u obezbjeđivanju da privatni sektor i infrastruktura Crne Gore u potpunosti iskoriste reforme i razvojne prilike koje donosi proces pristupanja EU.

Kako ocjenjujete saradnju između EBRD-a i komercijalnih banaka u Crnoj Gori, posebno u oblasti zelenih kredita, garantnih šema i podrške preduzetništvu?
Saradnja između EBRD-a i komercijalnih banaka u Crnoj Gori razvila se u pouzdano partnerstvo koje transformiše finansijski sektor, naročito u oblasti zelenog kreditiranja, garantnih šema i podrške preduzetništvu. Do sada je EBRD ostvario partnerstvo sa pet vodećih banaka – CKB, NLB, Erste, Hipotekarnom i Lovćen bankom – dok se pristupanje još jedne banke očekuje početkom 2026. godine. Ove institucije zajedno čine više od 75 odsto bankarskog tržišta, čime se obezbjeđuje širok pristup prilagođenim finansijskim proizvodima. Saradnja je dodatno proširena kroz partnerstvo sa najvećom mikrokreditnom institucijom u zemlji, Alter Modus, čime se omogućava finansiranje mikropreduzeća i preduzetnika koji se često suočavaju sa ograničenim pristupom kapitalu.

Partnerstvo se zasniva na podsticajnim finansijskim proizvodima koji smanjuju troškove za krajnje korisnike, uz istovremeno usklađivanje sa standardima EU u oblasti zelene tranzicije, digitalizacije i konkurentnosti. Instrumenti podjele rizika, uključujući prvi nefinansirani sporazum o podjeli portfeljskog rizika potpisan krajem 2025. godine sa CKB-om, kao i komponente podjele rizika u kreditnim linijama za nedovoljno opslužena MSP, omogućavaju bankama da prošire kreditnu aktivnost kroz raspodjelu kreditnog rizika. Ovakav pristup povećava pristup finansijama za MSP i startapove, podstičući inkluzivan rast. Važno je istaći da više partnerskih banaka pripada velikim evropskim bankarskim grupama, čime se ove inicijative usklađuju sa grupnim strategijama održivosti i zelenim ciljevima, stvarajući multiplikativni efekat na regionalnom nivou.

U narednom periodu, planirano osnivanje Kreditno-garantnog fonda Crne Gore – uz podršku tehničke pomoći EBRD-a – do kraja 2026. godine dodatno će ojačati finansijski ekosistem, pružajući dodatni nivo sigurnosti i povjerenja i za kreditore i za korisnike sredstava.

Koje biste poruke uputili međunarodnim investitorima koji razmatraju ulazak na crnogorsko tržište? Koja je najveća prednost zemlje, a koji njen najveći izazov?

Crna Gora nudi međunarodnim investitorima stratešku ulaznu tačku ka Zapadnom Balkanu, uz snažne izglede za članstvo u Evropskoj uniji i liberalan investicioni okvir. Njena najveća prednost leži u geografskoj poziciji i opredijeljenosti ka evropskim standardima, što otvara brojne mogućnosti u sektorima obnovljivih izvora energije, turizma i infrastrukture.

Istovremeno, i dalje postoje izazovi, uključujući malo domaće tržište, ograničene institucionalne kapacitete i potrebu za nastavkom reformi u oblasti upravljanja i fiskalne politike. Investitori koji imaju dugoročnu perspektivu i spremni su na konstruktivno angažovanje prepoznaće Crnu Goru kao atraktivno i perspektivno tržište u razvoju, dok je EBRD spreman da podrži taj proces kroz investicije, dijalog o politikama i tehničku podršku.