Uvođenje e-faktura u Crnoj Gori ne može se posmatrati samo kao tehnička poreska reforma, već kao ključni strateški korak koji će omogućiti brži i efikasniji pristup regionalnim i evropskim tržištima.

Mr Biljana Obradović, poreski ekspert sa višegodišnjim iskustvom u domaćoj i međunarodnoj poreskoj politici, u razgovoru za naš portal ističe da digitalizacija poreskih sistema predstavlja temelj za integraciju u jedinstveno tržište EU, kao i za smanjenje administrativnog opterećenja, ubrzanje transakcija i povećanje transparentnosti poslovanja.

„E-faktura je faktura izdata u strukturiranom elektronskom formatu, koja omogućava mašinsko čitanje, validaciju i razmjenu između poslovnih subjekata i/ili državnih sistema“, objašnjava Obradović, dodajući da se često posmatra kao tehnička poreska mjera, ali u suštini, e-faktura je strateška tržišna infrastruktura koja utiče na brzinu kapitala, transparentnost poslovanja i sposobnost privrede da se uključi u regionalne i evropske tokove.

Poreska ekspertkinja napominje da Evropska unija kroz paket VAT in the Digital Age (ViDA) jasno potvrđuje da digitalni PDV i e-izvještavanje više nisu samo administrativna pitanja, već sastavni deo funkcionisanja jedinstvenog tržišta. „Zemlje članice EU su dužne da se usklade do 2030. godine“, ističe ona, ukazujući na to da su neke zemlje, poput Španije i Belgije, već počele da primenjuju nova pravila.

Tabela: Zemlje u okruženju i uvidjenje e-faktura

Obradović takođe ističe da je uvođenje e-faktura ključna za povećanje konkurentnosti Crne Gore na regionalnim i evropskim tržištima. Fragmentirani sistemi, kako kaže, povećavaju troškove usklađivanja, produžavaju obradu transakcija i smanjuju predvidljivost PDV pozicija. „U savremenoj ekonomiji, brzina i pouzdanost informacija postaju jednako važni kao cijena, pa takva neefikasnost direktno utiče na konkurentnost kompanija“, napominje ona.

Kada je riječ o izvozno orijentisanim kompanijama, Obradović upozorava na to da neusklađenost sa regionalnim e-faktura sistemima može povećati operativne troškove i uvesti dodatnu neizvjesnost u prekogranično poslovanje. „Izvozno orijentisane kompanije suočavaju se sa više manuelnih intervencija, sporijim usklađivanjem podataka i većim rizikom grešaka u PDV evidencijama, što direktno utiče na brzinu zatvaranja transakcija i upravljanje likvidnošću“, objašnjava ona.

Za strane investitore, Obradović napominje da takva neusklađenost predstavlja signal povišenog operativnog i regulatornog rizika. EU je, kroz ViDA paket, jasno definisala pravac u kojem se moraju kretati zemlje članice, a tržišta koja ne prate ovaj tempo mogu biti percipirana kao jurisdikcije sa višim troškovima usklađivanja i slabijom predvidljivošću. „Tržišta koja ne prate ovaj tempo percipiraju se kao jurisdikcije sa većim compliance troškovima i slabijom predvidljivošću“, kaže ona.

Naša sagovornica takođe naglašava da zemlje u regionu već funkcionišu u okviru operativnih sistema e-fakturisanja. Srbija, na primjer, već koristi sistem SEF za elektronske fakture, čime je uspostavila centralizovani clearance model, a e-faktura je postala standard poslovanja. „To mijenja očekivanja poslovnih partnera: sposobnost uklapanja u digitalni tok fakturisanja sve češće se podrazumijeva, a ne pregovara“, ističe Obradović.

Za Crnu Goru, koja još uvijek nije implementirala e-fakture, postoji rizik da bude tehnički isključena iz tržišta, iako formalno ima pristup. „Tržište može ostati formalno otvoreno, ali kompanije mogu postati tehnički nepovoljni partneri“, napominje Obradović, upozoravajući na značaj tehničke pripremljenosti za digitalnu transformaciju ekonomije.

Obradović ističe da bi nedostatak razvijenog sistema e-fakturisanja mogao negativno uticati na likvidnost i naplatu potraživanja. „Iskustva zemalja sa operativnim sistemima, poput Srbije, pokazuju da to skraćuje ciklus obrade, smanjuje sporove i ubrzava naplatu, što direktno utiče na likvidnost privrede“, kaže ona.

Najranjiviji sektori u Crnoj Gori, prema njenim rečima, biće oni sa velikim brojem transakcija i prekograničnim poslovanjem, poput trgovine, distribucije, logistike, proizvodnje, građevine i profesionalnih usluga. „Ovi sektori nose najveći dio privredne aktivnosti i zaposlenosti“, objašnjava Obradović.

Kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, Obradović ističe da je implementacija sistema e-faktura ključna za smanjenje administrativnog opterećenja. „ViDA predviđa duboku digitalizaciju, ali i pojednostavljenje kroz proširenje OSS sistema i jedinstvenu EU PDV registraciju“, kaže ona, dodajući da će MSP moći da profitiraju od jednostavnijih, stabilnijih i predvidljivijih sistema, pod uvjetom da budu pravilno dizajnirani.

Za kraj, Obradović naglašava da bi odlaganje reforme e-fakturisanja moglo imati ozbiljne posledice. „Odlaganje znači veće troškove prilagođavanja, hitne reforme pod pritiskom rokova i gubitak povjerenja investitora“, zaključuje ona.

E-fakturisanje više nije pitanje da li, već pitanje kako će Crna Gora pozicionirati svoju privredu u regionalnom i evropskom tržištu – kao ravnopravan učesnik ili kao tehnički prilagođeni izuzetak.

(D.Obradović)