Nakon 15 sati razgovora u Briselu, samit Evropske unije završen je dogovorom o zajmu Ukrajini u iznosu od 90 milijardi eura.
Sredstva će biti prikupljena zajedničkim zaduživanjem 24 od 27 država članica Evropske unije. U tome neće učestvovati Mađarska, Češka i Slovačka, koje se protive daljem finansiranju ukrajinskih ratnih napora. Bilo je neophodno da se svih 24 država članice saglase s planom, jer je zajam garantovan centralnim dugoročnim budžetom EU.
Gorko-slatka promjena
Kako navodi POLITICO, riječ je o gorko-slatkoj pobjedi. Ukrajina će, s jedne strane, začepiti svoju finansijsku crnu rupu, ali ne na način na koji se nadala – odmrzavanjem blokirane ruske imovine.
Važno je istaći i riječi njemačkog kancelara Merza, koji je poručio da će zamrznuta ruska imovina u Evropi biti korišćena za otplatu kredita koji se upravo odobrava Ukrajini, ukoliko Rusija ne isplati odštetu Kijevu.
„Ukrajina će morati vratiti zajam tek nakon što Rusija plati odštetu. Jasno dajemo do znanja: ako Rusija ne plati odštetu, mi ćemo – u potpunosti u skladu s međunarodnim pravom – koristiti rusku imobilizovanu imovinu za otplatu zajma Ukrajini.“
Dakle, predviđeno je da Kijev koristi buduće ruske ratne reparacije kako bi otplatio dug Evropskoj uniji.
Merz je takođe naglasio da će sredstva Evropske unije koja se Ukrajini daju kroz zajam biti dostupna već početkom druge polovine januara.
Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je da se zajedničko zaduživanje EU za Ukrajinu pokazalo kao najizvodljiviji način njenog finansiranja „nakon dugih rasprava“.
„To se čini kao najrealnije i najpraktičnije rješenje“, rekao je novinarima.
Razgovori s Putinom
Istakao je i da bi „bilo korisno“ razgovarati s Vladimirom Putinom. „Mislim da mi, Evropljani i Ukrajinci, moramo pronaći okvir za razgovor na odgovarajući način“, rekao je.
„Postigli smo sporazum kojim možemo zadovoljiti finansijske potrebe Ukrajine u naredne dvije godine“, izjavila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
