Crna Gora ima realnu šansu da postane članica Evropske unije do kraja mandata sadašnjih evropskih institucija – ocijenio je u intervjuu za Bankar Marjan Šarec, izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru i bivši premijer Slovenije.

Goovoreći o šansama za ulazak Crne Gore u EU do 2028. i izazovima na tom putu, napomenuo je da uspjeh zavisi od reformi u vladavini prava, jačanja kapaciteta za korišćenje evropskih fondova i stvaranja predvidivog ambijenta za investitore.

-Evropski fondovi mogu značajno unaprijediti infrastrukturu i kvalitet života, posebno na sjeveru i u turizmu, ali zahtijevaju pripremljene projekte i poštovanje procedura – ocijenio je Šarec.

Rekli ste da je Crna Gora vodeći kandidat i da bi mogla postati članica EU do 2028. Koliko je taj rok realan s obzirom na dinamiku pregovora i koliko snažnu političku volju u Briselu vidite da se to i ostvari?

To govore i predsjednik i premijer Crne Gore, to je neka mantra koju često čujemo ovih dana. Ja nikada ne želim govoriti o datumima jer uvijek može nešto da se poremeti, ali bio bih zadovoljan ako bi se to dogodilo u ovom mandatu evropskih institucija. Moramo gledati čitav jedan proces: jedno su pregovori koji sada teku, a drugo je odluka država članica – negdje parlament, negdje referendum, negdje vlada.
Ministarka Gorčević i njen tim rade odličan posao, vrlo profesionalno, bez političkog uplitanja. Smatram da je realno da u ovom mandatu dođe do članstva. Za Crnu Goru nema druge perspektive osim evropske. Članstvo u EU je, kako Englezi kažu, “a must”.

Koje promjene u regulativi očekuju crnogorski finansijski sektor i tržište kapitala u naredne tri godine kako bi se približili standardima EU? Šta bi bile najveće koristi, a šta izazovi za banke i privredu?

Svaka zemlja kandidat ima svoj sistem, ali razlika je velika kada postane dio eurosistema. Vi ste poseban slučaj jer ste euro imali mnogo prije nego što smo mi uopšte znali šta je to – neka vrsta dolarizacije, samo s eurom.
Ulaskom u eurosistem gubi se dio monetarne samostalnosti jer odluke donosi Savjet guvernera ECB-a, ali iskustvo pokazuje da je to vrlo korisno. Treba prilagoditi sistem standardima eurosistema – od propisa u bankarstvu, preko tržišta kapitala, do gotovinskog i bezgotovinskog poslovanja, kao i digitalizacije platnog prometa.
Prednosti su ogromne: nestaje mnogo birokratije, transakcije su sigurnije, sve postaje jednostavnije. Izazov je što dio suvereniteta prelazi na zajedničke institucije, ali koristi su višestruko veće.

Crna Gora ima ograničene kapacitete da povuče sredstva iz evropskih fondova. Kako vidite mogućnost da se, uz podršku EU, ojača institucionalna sposobnost države i lokalnih zajednica, ali i privatnog sektora, da koriste te izvore finansiranja?

To je tzv. apsorpcioni kapacitet. Male zemlje, poput Crne Gore, često imaju poteškoće sa kadrovima i timovima. Ključno je da projekti budu spremni unaprijed – kada se raspiše konkurs, ne smijete tada tek početi da ih pišete, već ih morate imati u fioci.
I u Sloveniji smo imali tih poteškoća, ali evropska sredstva su ogromna prilika, posebno za infrastrukturu. Sjećam se našeg projekta kolektora za prečišćavanje u Domžalama i Kamniku – 40 miliona eura, od čega je 85% bilo nepovratno iz EU fondova. To je zahtijevalo šest godina rada i mnogo živaca zbog strogih kontrola, ali se isplatilo. U tom projektu bilo je uključeno šest opština; Kamnik je bio vodeća opština. Nekada su to bile dvije, sada ih je šest. Vi u Crnoj Gori imate 25 opština, što je dobro – nije se previše fragmentiralo. Mi u Sloveniji imamo 212 opština, što je previše, i nisu sve jednake veličine, dok su kod vas prilično slične. Tada smo gradili kilometre vodovoda i kanalizacije, sve iz evropskih fondova. Bio je to naporan posao, ali evropska sredstva nisu poklon “s neba” – treba se potruditi i ispravno ih koristiti.
Za Crnu Goru vidim veliki potencijal u turizmu i naročito u sjevernim opštinama. Evropska sredstva su najpovoljnija za razvoj infrastrukture. Velika je razlika finansirate li nešto iz sopstvenog budžeta ili iz EU fondova. Članstvo u EU otvara pristup kohezijskim fondovima i programima za tzv. “meke projekte” – ekologija, kvalitet života, obrazovanje. Kod nas je u početku fokus bio na infrastrukturi, kasnije su došli “soft” projekti, ali infrastruktura je i dalje temelj. Isto je i kod vas – prvo putevi, kanalizacija, osnovne usluge, pa tek onda finije stvari…

U više navrata ste naglašavali da su reforme u oblasti vladavine prava ključne. Koliko su, po Vašem mišljenju, spremne crnogorske institucije da do kraja pregovaračkog procesa demonstriraju rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala?

Mislim da u Vladi postoji spremnost. Zadovoljan sam razgovorima s predstavnicima vlasti – niko ne zatvara oči pred problemima. Svi su svjesni da kriminal i korupcija ozbiljno ugrožavaju razvoj i da se to mora iskorijeniti.
Put je dug. U malim društvima svi se poznaju, ali članstvo u EU pomaže – donosi pritisak i standarde. To se ne rješava preko noći, nego malim, upornim koracima. Albanija je takođe imala slične poteškoće, ali napredak je moguć. Kao kod “stare kuće” – uvijek se nešto popravlja, nikada nije završeno…

Koja je Vaša poruka investitorima, bankama i preduzetnicima u Crnoj Gori — da li mogu očekivati predvidivije poslovno okruženje i stabilnije finansijske tokove ukoliko država zaista uđe u EU do 2028?

Građani su u prvom redu – zbog njih se sve radi. Ulaskom u EU sigurno će biti i birokratskih “gluposti”, kao što su pravila o “dužini krastavaca” i ostali problemi koji dolaze sa previse regulacije, ali benefiti su daleko veći. Građani će moći da telefoniraju po istim tarifama vani, prelaze granice bez carina i koriste evropske fondove za projekte u svojim opštinama.
Za investitore i preduzetnike otvara se veće tržište, stabilniji uslovi, više stranih investicija. Konkurencija će rasti, ali to donosi razvoj. Vlada je svjesna da su produktivne investicije nužne i da je važno održati makroekonomsku stabilnost. Crna Gora će trebati strane investicije, posebno u turizmu i razvoju sjevera, ali one moraju biti transparentne i održive. Zemlja ima ljepotu i potencijal, a uz pametno korišćenje evropskih fondova i odgovoran pristup investitorima može se postići zaista mnogo.
Naravno, politička dešavanja ponekad skreću pažnju, ali suština je da Crna Gora ima potencijal za stabilan rast i privlačenje kapitala, ako nastavi reforme.

(Bankar.me)