Prema podacima Eurostata, u drugom tromjesečju ove godine troškovi rada po satu porasli su za 3,6 odsto u eurozoni i za četiri odsto u Evropskoj uniji u odnosu na isto tromjesečje prošle godine.
Statističari navode da su zarade i naknade, kao i troškovi koji nijesu povezani sa zaradama, dvije glavne komponente troškova rada.
Tako su u evrozoni, na godišnjem nivou, troškovi satnice i zarada bili veći za 3,7 odsto, dok su troškovi koji nijesu vezani za zarade porasli za 3,4 odsto. Istovremeno, u EU su troškovi satnice i zarada porasli za 4,1 odsto, dok je komponenta koja nije povezana sa zaradama uvećana za 3,8 odsto.
Troškovi rada po satu u drugom tromjesečju 2025. porasli su na godišnjem nivou za 2,7 odsto u uglavnom neprivrednom sektoru i za četiri odsto u privrednom sektoru. Najveći rast, 4,7 odsto, zabilježen je u građevinarstvu, zatim u uslugama sa 4,3 odsto, dok je u industriji rast iznosio 3,3 odsto.
U EU su troškovi rada po satu povećani za 3,1 odsto u uglavnom neprivrednom sektoru i za 4,4 odsto u privrednom sektoru. U građevinarstvu je zabilježen rast od 4,8 odsto, u uslugama 4,6 odsto, a u industriji 3,9 odsto.
Na godišnjem nivou, privredne djelatnosti, koje su imale najveći porast troškova satnice bile su stručne, naučne i tehničke djelatnosti, sa rastom od 8,9 odsto, te rudarstvo i vađenje, sa rastom od 6,7 odsto.
S druge strane, najmanji godišnji rast zabilježen je u oblasti poslovanja nekretninama, od svega 1,6 odsto.
U EU su, u drugom tromjesečju 2025. u odnosu na isti period prethodne godine, djelatnosti sa najvećim rastom komponente koja nije vezana za zarade bile stručne, naučne i tehničke djelatnosti (7,3 odsto) i rudarstvo i vađenje (6,6 odsto). Najmanji godišnji rast zabilježen je u administrativnim i pomoćnim uslužnim djelatnostima, od 1,8 odsto.
Među državama članicama EU, u drugom tromjesečju 2025. u odnosu na isti period lani, najveći porast troškova satnice za cjelokupnu ekonomiju zabilježen je u Bugarskoj (13,4 odsto) i Mađarskoj (11 odsto).
Pored njih, još tri države imale su rast od deset odsto ili više: Rumunija (10,4 odsto), Estonija (10,3 odsto) i Grčka (10,1 odsto). Hrvatska je zabilježila godišnji rast od devet odsto, što je svrstava blizu ovih zemalja.
Najmanji porast u tom periodu zabilježen je u Francuskoj (1,4 odsto), zatim u Danskoj (1,5 odsto), dok je na trećem mjestu Malta, sa 1,9 odsto.
