U Crnoj Gori je došlo do pada prodaje domaćih proizvoda, dok je količina uvezenih prehrambenih proizvoda u Crnu Goru porasla u odnosu na prošlu godinu, kazao je za TVCG Milutin Đuranović, predsjednik Odbora udruženja poljoprivredne i prehrambene industrije Privredne Komore Crne Gore (PKCG).

Kaže da je u prvoj polovini godine na uvoz potrošeno 493 miliona, odnosno 51 miliona više nego prošle godine.

„Količina uvezenih prehrambenih proizvoda veća je za oko 8,1 odsto nego prošle godine. Došlo je do pada prodaje domaćih proizvoda. Otkup mlijeka za prvih pola godine smanjio se se za nepunih četiri procenta. I izvoz je pao za 3.7 procenata, tako da za prvih pola godina imamo uvoz za 12.9 puta veći nego izvoz, odnosno na recimo 100 eura uvezenih hrana i pića, mi izvezemo samo 7,7 eura, to je porazan podatak“, istakao je on, prenosi RTCG.

Preliminarni podaci Monstata, inače, pokazuju da se crnogorska zavisnost od uvoza hrane dodatno  produbila u prvih sedam mjeseci 2025. godine.

Trgovinski deficit u poljoprivredi iznosio je za sedam mejseci čak 561,2 miliona eura, što je rast od  58 miliona eura u odnosu na isti period prošle godine, kada je deficit iznosio 503,19 miliona eura.

Prema istim podacima, sedmojesečni uvoz hrane i pića dostigao je 608,3 miliona eura, dok je izvoz smanjen na svega 47,1 milion eura. Time je stopa pokrivenosti uvoza izvozom pala na mizernih 7,7% – što znači da se na svakih 100 eura potrošenih na uvoz, kroz izvoz vrati manje od 8 eura, tačnije 7,7.

Najveći dio uvoza ide na: meso i mesne proizvode – 79,3 miliona eura; pića, alkohol i sirće – 81,8 miliona eura; Mliječne prerađevine i jaja – 51,6 miliona eura; proizvode na bazi žitarica i poslastice – 50,3 miliona eura; voće – 32,6 miliona eura (+23,5%); kafu, čaj i začine – 16,6 miliona eura (+38%), kao i  na duvan i proizvode od duvana – 27,5 miliona eura (+24,8%). Skoro svi glavni sektori bilježe rast uvoza, dok domaći proizvođači teško izlaze na kraj sa konkurencijom i cijenama sa svjetskog tržišta. Izvoz bilježi stagnaciju i pad u ključnim sektorima: izvoz pića (prije svega vina) smanjen je sa 19,5 na 16,6 miliona eura (−15%); izvoz voća opao je sa 2,08 miliona na 1,63 miliona eura (−21,7%); izvoz šećera i proizvoda od šećera pao je sa 234 hiljade na 185 hiljada eura (−21%), dok je izvoz žitarica prepolovljen –  sa 324 na 149 hiljada eura (−54%). Jedini segment koji bilježi rast je izvoz mesa i mesnih prerađevina, sa 15,2 miliona na 17,2 miliona eura (+13%).