Crna Gora usporava kada je riječ o ekonomskom rastu, i to ne samo u kvantitativnom, već i u kvalitativnom smislu – ocijenila je za Bankar profesorica Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, prof. dr Maja Baćović.
Prema njenim riječima, strukturne karakteristike rasta u prethodnih pet godina nijesu ni srednjoročno ni dugoročno održive, a dodatno zabrinjava što su uticale i na pad konkurentnosti domaće ekonomije.
„Struktura, odnosno strukturne karakteristike rasta u prethodnih pet godina, po mom mišljenju, nijesu održive. Dodatno, činjenica da su uticale i na smanjenje konkurentnosti crnogorske ekonomije govori da su pred nama ozbiljni izazovi“, kazala je Baćović.
Ona naglašava da je Crna Gora proteklih godina imala dva jasno izražena cilja – članstvo u Evropskoj uniji, na čemu se, kako kaže, „nesumnjivo predano radi“, ali i vođenje ekonomskih politika sa naglaskom na redistribuciju.
„Veći fokus je bio na politikama koje se bave redistributivnim efektima, nego na onima koje se tiču stvaranja dohotka i proizvodnje, kroz podsticanje konkurentnosti – ne samo ukupne ekonomije, već i samih preduzeća“, rekla je ona.
Profesorica Baćović podsjeća da svaka moderna ekonomija svoj rast mora temeljiti na pet ključnih stubova: institucijama, infrastrukturi, inovacijama, humanom kapitalu i znanju, te tržišnoj efikasnosti. I dok su institucije bile prioritet u procesu evropskih integracija, preostali stubovi su, prema njenoj ocjeni, „nepravedno i na štetu budućeg razvoja zanemareni“.
„To mora da se promijeni. Crna Gora mora da se vrati tim osnovama razvoja, jer nas 2028. godine očekuje ulazak na tržište EU koje broji 450 miliona ljudi, sa bruto domaćim proizvodom od 17 biliona eura. To su ekonomije koje su po svim parametrima značajno konkurentnije od naše. Pitanje je da li smo mi spremni za konkurenciju koja nas čeka“, upozorila je Baćović.
Ukoliko Crna Gora ne ojača inovativnost, znanje i tržišnu efikasnost, mogla bi se suočiti sa ozbiljnim teškoćama na zajedničkom evropskom tržištu, uključujući tržišta rada i kapitala.
„Vrijeme je da se strateški okrenemo razvoju ljudskog kapitala i inovacija. Bez toga, ne možemo očekivati održiv i stabilan rast. Posebno zabrinjava što je u proteklih pet godina čak 40 odsto rasta bilo vođeno tekućom potrošnjom, finansiranom kroz fiskalne preraspodjele. Takav model daje kratkoročne efekte, ali nas srednjoročno i dugoročno vodi u probleme“, upozorila je Baćović.
U svojim istraživanjima, ona se bavila i ulogom inovativnosti u smanjenju jaza između razvijenih i zemalja srednjih prihoda. Njena analiza pokazuje da inovacije i ulaganja u istraživanje i razvoj imaju direktan uticaj na smanjenje razlika u prihodima, i ubrzanje konvergencije.
„Ako zemlja ne može interno da stvori inovativni potencijal, mora se osloniti na tehnološke transfere – kroz strane investicije i druge oblike saradnje. U suprotnom, ostaćemo zarobljeni u modelu slabog rasta“, zaključila je Baćović.
(Bankar.me)
