Argentina je pristala da ublaži svoje stroge devizne kontrole u okviru kredita od 20 milijardi dolara od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), dok rastu pritisci na plan libertarijanskog predsjednika Havijera Mileija da oporavi ekonomiju.
Centralna banka te zemlje saopštila je u petak da će ukinuti ograničenja, koja su sprečavala slobodno kretanje dolara izvan Argentine, za fizička lica, dok će neka ograničenja ostati na snazi za pravna lica.
Takođe će djelimično prilagoditi zvanični kurs pezosa, dozvoljavajući mu da se kreće između 1000 i 1400 pezosa za dolar, u odnosu na trenutnih 1108 pezosa za dolar. Ovo zamjenjuje dosadašnju politiku kojom se pezos vještački jačao – uprkos visokoj inflaciji, devalvirao je svega jedan odsto mjesečno.
Ministar ekonomije Luis Kaputo odbacio je tvrdnje da je riječ o devalvaciji pezosa, iako je to do sada obećavao da neće učiniti. On je naveo da će MMF u utorak prebaciti inicijalnih 12 milijardi dolara u Argentinu, dok će dodatne 2 milijarde biti prebačene u junu. Ova sredstva će biti iskorišćena za dopunjavanje gotovo ispražnjenih deviznih rezervi centralne banke i stabilizaciju uzdrmanih tržišta.
„Istina je da ovako velika prva isplata nema presedana, ali takođe je bez presedana da je neka zemlja ispunila sve [fiskalne uslove fonda] u jednoj godini“, izjavio je Kaputo, prenosi Seebiz.
Upravni odbor MMF-a potvrdio je odobrenje dogovora u kasnim večernjim satima u petak, dok su Svjetska banka i Međuamerička razvojna banka najavile zasebne finansijske pakete u iznosu od 12, odnosno 10 milijardi dolara.
Sporazum s MMF-om, 23. po redu za Argentinu – zemlju koja često ne ispunjava svoje finansijske obaveze – postao je presudan za Mileija. Iako je bivši ekonomista uspio da zauzda ozbiljnu inflaciju, eliminiše hronični budžetski deficit i okonča recesiju, nije uspio da ukine stroge devizne kontrole niti da obnovi devizne rezerve potrebne za podršku pezosa i servisiranje spoljnog duga.
Zbog toga je Argentina postala ranjiva na potrebu za iznenadnom zvaničnom devalvacijom, što bi moglo ponovo podići inflaciju i narušiti podršku Mileiju uoči izbora na polovini mandata, zakazanih za oktobar. Nestabilnosti na tržištima, dodatno izazvane trgovinskim mjerama predsjednika SAD Donalda Trampa, povećale su taj rizik, pogađajući argentinsku aktivu kao i cijene njenog izvoza soje i nafte.
Centralna banka bila je prinuđena da potroši 2,5 milijarde dolara za odbranu pezosa u manje od mjesec dana, dok je vrijednost valute na crnom tržištu znatno pala od početka marta, udvostručivši razliku u odnosu na zvanični kurs – na čak 24 odsto.
Promjena kursne strategije, koja je do sada bila ključni instrument za kontrolu cijena, „u najmanju ruku će primorati vladu da napravi pauzu u svojoj misiji smanjenja inflacije – što joj je bio glavni politički adut“, izjavio je Fabio Rodrigez, direktor argentinske konsultantske firme M&R Associates.
