Na evropskim berzama u četvrtak ujutro cijene akcija oštro su pale zbog eskalacije trgovinskog rata, nakon što je predsjednik SAD-a Donald Tramp najavio veće carine na uvoz nego što se očekivalo.

STOXX 600 indeks vodećih evropskih akcija bio je u 9,30 sati u minusu 1,8 odsto. Pritom je londonski FTSE indeks skliznuo 1,26 odsto, na 8.499 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 2,42 odsto, na 21.847 bodova, a pariski CAC 2,14 odsto, na 7.690 bodova.

Svjetske berze uzdrmala je jučerašnja Trampova odluka o uvođenju većih recipročnih carina nego što se očekivalo. Tako će se od 5. aprila na gotovo sav uvoz u SAD naplaćivati carina od 10 odsto, a na uvoz iz zemalja s kojima SAD ima najveći trgovinski deficit primjenjivaće se i dodatne carine.

Na uvoz iz Kine, na koje se već naplaćuju carine od 20 odsto, ubuduće će se primjenjivati dodatne carine od 34 odsto, na uvoz iz Japana 24 odsto, iz Evropske unije 20 odsto, iz Velike Britanije 10 odsto…

Kako su mnoge zemlje, uključujući Kinu i EU, najavile protivmjere, investitori se plaše eskalacije carinskog rata, što bi moglo izazvati rast inflacije i usporavanje rasta najvećih ekonomija, pa i recesiju.

Zbog toga su jutros na evropskim berzama pale cijene akcija u svim sektorima, a najviše u rudarskom, više od 3 odsto.

Oštro su, više od 2 odsto, pale i cijene akcija u automobilskom sektoru jer se od danas na uvoz automobila u SAD naplaćuje carina od 25 odsto.

Terminski indeksi na Wall Streetu oštro paliž Na Wall Streetu su u srijedu cijene akcija porasle, no nakon što je predsjednik SAD-a Donald Tramp najavio veće nego što se očekivalo recipročne carine, terminski indeksi oštro su pali.

Dow Jones indeks ojačao je u srijedu 0,56 odsto, na 42.225 bodova, dok je S&P 500 porastao je 0,67 odsto, na 5.670 bodova, a Nasdaq indeks 0,87 odsto, na 17.601 bod. Nakon što se cijeli dan trgovalo nestabilno, pred sam kraj trgovanja indeksi su juče završili u plusu zahvaljujući nadi investitora da će Tramp biti popustljiv po pitanju novih carina.

No, nakon zatvaranja Wall Streeta, terminski S&P 500 indeks potonuo je više od 3, a Nasdaq više od 4 odsto jer je Tramp najavio veće recipročne carine nego što se očekivalo.

Eskalacija carinskog rata Tako će se od 5. aprila naplaćivati carina od 10 odsto na sav uvoz, a na uvoz iz zemalja s kojima SAD ima najveći trgovinski deficit primjenjivaće se i dodatne carine.

Na uvoz iz Kine, na koje se već naplaćuju carine od 20 odsto, ubuduće će se primjenjivati dodatne carine od 34 odsto, na uvoz iz Japana 24 odsto, iz Indije 26, iz Južne Koreje 25, a iz Evropske unije 20 odsto.

-Ovakve carine mogli bismo nazvati ‘gore nego u najgorem scenariju‘ kojeg se Wall Street plašio – pišu analitičari Wedbusha u osvrtu na situaciju na tržištima.

Zbog toga su u četvrtak ujutro oštro pale cijene akcija na azijskim berzama. Japanski Nikkei indeks bio je oko 4,30 sati u minusu 2,7 odsto, dok su cijene akcija u Australiji, Južnoj Koreji i Hong Kongu pale između 1,1 i 1,6 odsto.

Raste rizik od recesije Kako su mnoge zemlje, uključujući Kinu, Kanadu i EU, najavile protivmjere, investitori se plaše eskalacije carinskog rata, što bi moglo izazvati rast inflacije i usporavanje rasta najvećih ekonomija, pa i recesiju, prenosi Lidermedia.

• Najavljene carine daleko nadmašuju osnovna očekivanja i ako se odmah ne počne pregovarati o njihovom smanjenju, dramatično će porasti očekivanja o recesiji u američkoj ekonomiji – kaže Toni Sikamor, analitičar u kompaniji IG market.

Zbog nesigurnosti na finansijskim tržištima, jutros su porasli kursevi japanskog jena i švajcarskog franka, valuta koje se smatraju sigurnijim utočištem za kapital u nesigurna vremena, dok je vrijednost američkog dolara prema korpi najvažnijih valuta znatno pala. Cijena zlata, koje se takođe smatra sigurnim utočištem, kreće se, pak, na rekordnim nivoima, iznad 3.160 dolara po unci.

Očito je, kažu analitičari, da slijedi težak dan na svjetskim berzama jer će američke carine naštetiti međunarodnoj trgovini i rastu ekonomije. S obzirom da će se naplaćivati 10-postotne carine na sav uvoz u SAD, kao i dodatne carine na uvoz iz pojedinih zemalja od 20, pa i više odsto, vjerovatno će porasti i inflacija.

-Čini se da je efektivna carinska stopa na sav uvoz u SAD dosegla najviše nivoe u više od jednog vijeka – kaže Ben Viltšir, strateg u Sitiju.