Iako povratak Donalda Trampa na mjesto predsjednika SAD stvara veliku neizvjesnost, a međunarodno ekonomsko okruženje ostaje izazovno, većina ekonomija Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope će zabiljržiti rast u 2025. godini – naročito zemlje članice EU. To pokazuje nova zimska prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), koja obuhvata 23 zemlje regiona.
„Ova prognoza, međutim, podrazumijeva da Tramp neće odmah uvesti visoke carine EU i da neće Putinu obezbijediti laku pobedu u Ukrajini povlačenjem američke vojne i finansijske podrške toj zemlji“, kaže Ričard Grivson (Richard Grieveson), zamjenik direktora Bečkog instituta i glavni autor prognoze.
„Naša procjena se zasniva na ovom scenariju.“
Za 2025. godinu Bečki institut predviđa prosječan rast od 2,8 odsto za zemlje članice EU, što predstavlja minimalnu reviziju naniže od 0,1 procentnog poena u odnosu na prošlu jesen. Očekuje se da će rast u 2026. biti sličan – 2,7 procenata, što je blago smanjenje za 0,3 procentna poena. To znači da će i ove i sljedeće godine zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope rasti dvostruko brže od eurozone, čime će nastaviti ekonomski proces dostizanja razvijenijih zemalja. Industrijski sektor u ključnim državama regiona – poput Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske i Rumunije – suočava se sa teškoćama zbog produžene recesije u njemačkoj industriji.
Ipak, privredni rast u tim zemljama i dalje pokreće snažna privatna potrošnja, zahvaljujući realnom rastu plata.
“Ljudi troše dodatni raspoloživi prihod, što podstiče ekonomiju”, objašnjava Grivson.
Među istočnoevropskim članicama EU, Poljska će predvoditi rast sa stopom od 3,5 odsto u 2025. i 3,0 odsto u 2026, dok će je Hrvatska pratiti sa 3,1 odsto u 2025. i tri procenta u 2026.
Šest zemalja Zapadnog Balkana takođe će ostvariti snažan rast od 3,5 odsto u 2025. i 2026, dok će Turska zabilježiti 3,5 odsto u 2025. i 4,5 procenata u 2026.
Ekonomski izgledi za ratom pogođenu Ukrajinu postaju sve neizvjesniji. Bečki institut predviđa rast od tri odsto u 2025. godini, što predstavlja smanjenje prognoze za 0,3 procentna poena. Međutim, mnogo toga zavisi od Trampove politike prema Ukrajini. Kada je riječ o Rusiji, prošlogodišnji snažan ekonomski rast od 3,8 odsto vjerovatno će se prepoloviti na 1,8 odsto u 2025. Sličan trend očekuje se i u Bjelorusiji, koja je blisko vezana za rusku ratnu ekonomiju – nakon rasta od četiri procenta u 2024. očekuje se rast od samo dva odsto u 2025.
Donald Tramp – najveći rizik
Najveća prijetnja prognozi Bečkog instituta leži u nepredvidivom pristupu američkog predsjednika Donalda Trampa.“Pošto su SAD u posljednjoj deceniji postale ubjedljivo najvažnije izvozno tržište za EU, negativni efekti visokih američkih carina na evropske proizvode i usluge značajno bi pogodili i istočne članice EU i brzo bi se osjetili”, kaže Grivson.
Iako je direktna trgovinska razmjena između regiona i SAD ograničena, smanjena američka potražnja za evropskim industrijskim proizvodima i pad investicija mogli bi snažno uticati na ekonomije Centralne i Istočne Evrope. Dodatno, Trampova nepredvidiva politika prema Ukrajini mogla bi ozbiljno da pogodi ekonomsku stabilnost regiona.
“Ako Ukrajina više ne dobije pomoć iz Vašingtona i bude vojno poražena, to bi ozbiljno narušilo ugled Zapada, demoralizovalo i diskreditovalo NATO i ohrabrilo Putina da testira klauzulu o zajedničkoj odbrani NATO-a”, upozorava Grivson.U takvom scenariju, mogao bi uslijediti veliki talas ukrajinskih izbjeglica u EU, kao i nagli rast cijena hrane na globalnom nivou, što bi moglo izazvati socijalne i političke nemire.
Izvor: Biznis.rs
