Razlika u platama između polova i dalje je značajan problem u Evropskoj uniji. U 2022. godini, neke zemlje bilježe nesklad od gotovo 20 odsto. Uprkos poboljšanjima, žene i dalje zarađuju manje od muškaraca i rjeđe napreduju na bolje plaćene pozicije.
Prosječan rodni jaz u platama u EU iznosio je 12,7 odsto u 2022. godini. To znači da su žene zarađivale 12,7 odsto manje po satu u odnosu na muškarce. Drugim riječima, na svakih 100 eura koje zarade muškarci, žene dobijaju 87,3 eura. Da bi dostigle istu zaradu, žene bi morale raditi dodatnih mjesec i po.
Najveću razliku bilježi Estonija, s rodnim jazom od 21,3 odsto. Slijede Austrija s 18,4 odsto te Švajcarska i Češka, svaka s 17,9 odsto. Luksemburg je izuzetak s negativnim pokazateljem od -0,7 odsto, gdje žene zarađuju više od muškaraca. Osim Luksemburga, najmanju razliku bilježe Italija, Rumunija i Belgija s manje od pet odsto.
Rodni jaz u platama
Razlozi za rodni jaz u platama su složeni i obuhvataju višestruke nejednakosti. Sektorska segregacija je jedan od glavnih uzroka. Oko 24 odsto razlike proizlazi iz veće prisutnosti žena u slabije plaćenim sektorima poput njege, zdravstva i obrazovanja.
Diskriminacija u platama takođe ima značajnu ulogu. U pojedinim slučajevima, žene primaju manju platu za isti posao ili rad iste vrijednosti. Osim toga, žene troše više vremena na neplaćeni rad, poput brige o djeci ili starijim članovima porodice. To utiče na njihove karijerne izbore i radno vrijeme, zaključuje Women in Adria.
Stakleni plafon dodatno otežava situaciju. Na hijerarhijskoj ljestvici, muškarci često zauzimaju više pozicije, što značajno utiče na njihove plate. Na primjer, među menadžerima je razlika najveća i iznosi 23 odsto u korist muškaraca. Godine 2021., samo 35 odsto menadžera u EU bile su žene.
Uprkos svemu, žene su obrazovanije od muškaraca. U 2022. godini, 37,1 odsto žena imalo je tercijarno obrazovanje u poređenju s 31,4 odsto muškaraca. U gotovo svim državama EU, udio obrazovanih žena premašuje udio obrazovanih muškaraca, izuzev Njemačke i Austrije.
Međutim, čak i sa višim nivoom obrazovanja, stopa zaposlenosti žena ostaje niža. U EU je 83,6 odsto žena bilo zaposleno u poređenju s 88,9 odsto muškaraca. To pokazuje da su žene, uprkos većoj kvalifikovanosti, manje zastupljene na tržištu rada.
