Prisustvo Crne Gore na globalno značajnim događajima, poput COP29, pokazuje jasnu opredijeljenost države za zelenu tranziciju i klimatsku neutralnost, kaže u razgovoru za Bankar Milena Rmuš, Sekretarke koordinacionog odbora za energetsku efikasnost i zaštite životne sredine pri Privrednoj komori Crne Gore. Glavni zaključci, poput povećanja finansiranja za zemlje u razvoju i unapređenja međunarodnih pravila za trgovinu ugljenikom, predstavljaju značajne korake ka održivoj budućnosti.Uz adekvatnu podršku kroz subvencije, zelene kredite i pristup modernim tehnologijama, MSP mogu ne samo smanjiti svoj karbonski otisak već i unaprijediti konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu, poručuje Rmuš i dodaje da podizanjem svijesti, jačanjem kapaciteta i kreiranjem povoljnog regulatornog okvira, MSP mogu postati lideri u transformaciji ka zelenoj ekonomiji, čime direktno doprinose dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti i održivosti Crne Gore.
BANKAR: Nedavno ste učestvovali na najvećoj svjetskoj konferenciji o klimatskim promjenama COP29, kao panelista. Koliko je značajno da za Privrednu komoru, ali i za našu zemlju što je imala predstavnike na ovako važnom događaju i koji su glavni zaključci sa Konferencije?
RMUŠ: Prisustvo predstavnika Crne Gore i Privredne komore na događajima kao što je COP29 od izuzetnog je značaja jer doprinosi vidljivosti naše zemlje na globalnoj sceni i omogućava aktivno uključivanje u ključne procese vezane za klimatske promjene i sveukupnu zelenu tranziciju. Ovakvi događaji omogućavaju ne samo praćenje globalnih trendova, već i aktivno učešće u diskusijama koje oblikuju buduće politike i standarde. Za Crnu Goru, to znači priliku za jačanje međunarodnog ugleda kao zemlje koja ozbiljno shvata izazove klimatskih promjena i ulaže napore u njihovo rješavanje. Za Privrednu komoru, ovakvo prisustvo je prilika da afirmiše svoju ulogu kao sponu između poslovne zajednice, države i međunarodnih institucija i inicijativa, dok za državu doprinosi jačanju međunarodne saradnje, privlačenju investicija i usklađivanju sa globalnim trendovima i regulativama. Ovo ne samo da doprinosi pozicioniranju Crne Gore na međunarodnoj sceni, već otvara vrata za priliv finansijskih i tehničkih sredstava potrebnih za implementaciju zelenih politika. Kroz aktivno učešće na COP-u, Crna Gora šalje jasnu poruku o svojoj opredijeljenosti za klimatsku neutralnost i inkluzivnu zelenu tranziciju.
COP29, održan je u Bakuu od 11. do 22. novembra 2024. godine, a glavni ishod bio je dogovor o utrostručenju finansiranja za zemlje u razvoju, što uključuje sredstva za prilagođavanje na posljedice klimatskih promjena i ublažavanje emisija. Ovo finansiranje trebalo bi da ciljanoj grupi zemljama u implementaciji održivih politika i prelasku na obnovljive izvore energije.
Finalizirana su i pravila vezana za međunarodnu trgovinu ugljenikom u skladu s članom 6. Pariškog sporazuma. Novi sistem predviđa pojačanu zaštitu ekološkog integriteta kroz kredite za emisije, što omogućava državama i privatnom sektorima da ulažu u smanjenje emisija na globalnom nivou. Pored toga, unaprijeđen je Okvir za transparentnost, koji zahtijeva preciznije praćenje klimatskih planova i sprovođenja nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC), čime se povećava odgovornost zemalja prema postavljenim ciljevima.
Zemlje su pozvane da do 2025. godine predstave svoje unaprijeđene klimatske planove (tzv. NDC 3.0), koji uključuju obuhvatne strategije prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i sektorske reforme potrebne za očuvanje cilja ograničenja globalnog zagrijevanja na 1,5°C.
COP30, koji će se održati u Brazilu iduće godine, očekuje se kao ključna prilika za procjenu dosadašnjeg napretka i dalju akciju. Jedan od centralnih zadataka biće završetak “Globalnog pregleda” (Global Stocktake), koji analizira koliko su trenutni napori zemalja u skladu s ciljevima Pariškog sporazuma.
BANKAR: Vlada Crne Gore i Helvetas, švajcarska organizacija za razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć, zajedno su organizovali prateći događaj na COP29: „Tranzicija na Zapadnom Balkanu: Osnaživanje malih i srednjih preduzeća za ekonomiju sa nultom emisijom“. Koji su glavni zaključci?
RMUŠ: Glavni zaključci sa događaja fokusirani su na ključne aspekte koji će omogućiti ubrzanje zelene tranzicije malih i srednjih preduzeća. Prvo, naglašena je potreba za inovacijama u politici, koje bi mogle stvoriti adekvatne podsticaje za MSP-ove, posebno u pogledu ulaganja u zelene tehnologije i efikasno korišćenje resursa. Takođe, istaknuta je važnost pristupa povoljnim klimatskim finansijama kao jednog od ključnih izazova. Prepoznata je potreba za fleksibilnim finansijskim mehanizmima, kao što su subvencionisani krediti i fondovi, koji bi omogućili MSP-ovima da realizuju investicije u održive tehnologije i smanje finansijske barijere. Prekogranična saradnja među zemljama Zapadnog Balkana takođe je identifikovana kao ključna, jer može poboljšati kapacitete MSP-ova kroz razmjenu najboljih praksi, udruživanje resursa i zajedničke projekte koji podržavaju održivi rast. Na kraju, naglašena je važnost pristupa novim čistim tehnologijama i inicijativama za izgradnju kapaciteta, koje omogućavaju MSP-ovima da implementiraju metode proizvodnje sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Ovi zaključci ukazuju na potrebu za holističkim pristupom koji uključuje prilagođavanje regulatornog okvira, finansijsku podršku, regionalnu saradnju i pristup tehnološkim inovacijama kao ključne faktore za uspješan prelazak ka zelenoj ekonomiji. Kroz sinergiju između javnog i privatnog sektora, MSP-ovi mogu postati ključni pokretači održivog razvoja, čime se doprinosi stvaranju održivih ekonomija i smanjenju karbonskog otiska.
BANKAR: Kako se Zelena agenda za Balkan i Zeleni dogovor EU konkretno reflektuju na Crnu Goru i region Zapadnog Balkana? Koji su ključni izazovi i prilike s kojima se mala i srednja preduzeća suočavaju u implementaciji EU politika?
RMUŠ: Zelena agenda za Zapadni Balkan i Zeleni dogovor EU predstavljaju strateške okvire za transformaciju privreda regiona ka održivim modelima razvoja, dok istovremeno otvara prilike za povećanje konkurentnosti i integraciju sa jedinstvenim tržištem EU. Realizacija ciljeva Zelene agende omogućava pristup značajnim evropskim fondovima za zelene projekte, kao i razvoj inovativnih tehnologija, energetsku efikasnost i modernizaciju industrijskih sektora. Pored ekoloških koristi, poput smanjenja zagađenja i očuvanja prirodnih resursa, ove inicijative stvaraju preduslove za dugoročnu ekonomsku stabilnost i održivost, jačaju regionalnu saradnju i ubrzavaju proces evropskih integracija. Zeleni dogovor, kao okvir, ne samo da predstavlja alat za klimatsku adaptaciju već i katalizator za sveobuhvatnu transformaciju društva i ekonomije. Za Crnu Goru, ovi procesi podrazumijevaju prilagođavanje nacionalnih politika i infrastrukture ključnim zahtjevima.
Mala i srednja preduzeća čine okosnicu ekonomija Zapadnog Balkana i predstavljaju preko 99% ukupnog broja preduzeća i zapošljavaju značajan dio radne snage – procjene pokazuju da oko 75% zaposlenih u regionu radi u MSP sektoru. Upravo zbog toga imaju veoma važnu ulogu u zelenoj tranziciji i ukupnoj održivosti ekonomije regiona.
MSP mogu značajno unaprijediti svoje poslovanje kroz implementaciju energetski efikasnih tehnologija. Na primjer, ulaganja u energetsku efikasnost mogu smanjiti troškove energije za 20–30%, dok korišćenje obnovljivih izvora energije doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ovo je posebno važno jer se energetika u regionu u velikoj mjeri oslanja na fosilna goriva, što MSP čini nezaobilaznim akterima u procesu dekarbonizacije.
Primjena principa cirkularne ekonomije može dodatno unaprijediti zelenu tranziciju MSP-a. Očekuje se da bi prelazak na cirkularne modele poslovanja mogao povećati ukupni BDP regiona za 3-4% kroz efikasniju upotrebu resursa i smanjenje otpada. MSP u sektorima poput prerade otpada, proizvodnje, građevinarstva i agrobiznisa imaju posebno veliku priliku da kroz redizajn proizvoda i reciklažne prakse smanje troškove i povećaju konkurentnost.
Osim toga, MSP u regionu već pokazuju fleksibilnost i prilagodljivost kada je riječ o usvajanju novih tehnologija, što ih čini idealnim partnerima u razvoju zelenih inovacija. Ipak, statistike pokazuju da mali procenat MSP-ova u regionu koristi zelene tehnologije, što ukazuje na potrebu za jačanje podrške u ovom smjeru.
BANKAR: Možete li nam objasniti važnost finansijskih podsticaja i uloge finansijskih institucija u olakšavanju prelaska MSP na zelene tehnologije?
RMUŠ: Na regionalnom nivou, MSP se suočavaju s nizom izazova, uključujući ograničen pristup povoljnim finansijskim instrumentima i nedostatak kapaciteta za pripremu održivih projekata. Finansijske institucije stoga igraju ključnu ulogu za prevazilaženje ovih prepreka kroz razvoj specijalizovanih zelenih proizvoda, poput zelenih kredita sa niskim kamatnim stopama, leasing programa za nabavku opreme i garantnih fondova koji smanjuju rizik za investitore. Uz to, neophodno je kreirati i dodatne poreske olakšice za preduzeća koja ulažu u obnovljive izvore energije ili smanjenje emisija. Ovi mehanizmi mogu motivisati MSP da koriste dostupne izvore finansiranja, posebno u zemljama sa nižim stopama ulaganja u zelene tehnologije.
Finansijski jaz za postizanje ciljeva Pariškog sporazuma i karbonske neutralnosti do 2050. godine procijenjen je na milijarde eura. Kombinovanjem finansijskih instrumenata pod okriljem klimatskih finansija i aktivnog učešća finansijskih institucija može pomoći MSP-ima da postanu katalizatori održivog razvoja, ne samo u svojim poslovnim operacijama već i kroz širu ekonomsku transformaciju regiona Zapadnog Balkana.
Pored obezbjeđivanja kapitala, finansijske institucije mogu doprinijeti razvoju kapaciteta MSP-a kroz tehničku podršku i edukaciju. Ovo uključuje obuke o planiranju i implementaciji zelenih projekata, kao i podršku u pripremi dokumentacije za konkurisanje za međunarodne fondove ili državne subvencije. Istovremeno, državne politike moraju biti usklađene s potrebama MSP-a, uključujući poreske olakšice za zelene investicije i subvencije za tehnologije koje smanjuju emisije.
Važno je napomenuti da MSP, zbog svoje fleksibilnosti i uloge u lokalnim zajednicama, imaju potencijal da budu katalizatori održivog razvoja u regionu. Međutim, kako bi se ostvario ovaj potencijal, neophodno je premostiti finansijski jaz i pružiti im adekvatnu podršku kroz koordinisane napore vlada, međunarodnih organizacija i finansijskog sektora. To uključuje i stvaranje inovativnih finansijskih mehanizama prilagođenih specifičnim izazovima MSP-a na Zapadnom Balkanu, čime bi se ubrzala njihova zelena tranzicija i povećala konkurentnost u kontekstu evropskih i globalnih tržišta.
BANKAR: Koliko je svijest o značaju zelene tranzicije rasprostranjena među malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori?
RMUŠ: Svijest o značaju zelene tranzicije među malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko godina postepeno raste, ali još uvek nije na očekivanom nivou. Iako se prepoznaje značaj održivosti, mnoga MSP nisu u potpunosti svjesna koristi koje zelena rješenja mogu donijeti, niti su razvila strategije za integraciju cirkularnih i održivih praksi u svoje poslovanje. Ovo uglavnom proizilazi iz nedostatka adekvatnih informacija, nejasnoća u vezi sa tehničkim i finansijskim aspektima zelene tranzicije, te potrebe za visokim početnim ulaganjima.
Među izazovima sa kojima se MSP suočavaju su i nedostatak stručnih kadrova i specifičnih obuka za zelene tehnologije, kao i nesigurnost u vezi sa povratom investicija. Održivi razvoj i zelene prakse se često doživljavaju kao dodatni trošak, a ne kao investicija u dugoročnu održivost i konkurentnost. Mnogi preduzetnici nemaju dovoljno jasnu percepciju o dugoročnim finansijskim i tržišnim prednostima koje zelene inicijative donose, što dovodi do niskog angažmana u implementaciji održivih praksi.
S obzirom na to da je tržište često sklonije tradicionalnim poslovnim modelima, nužno je povećati edukaciju i podizanje svijesti među MSP-ima o dugoročnim koristima zelene tranzicije, kako bi se smanjio otpor prema inovacijama. Takođe, uloga finansijskih institucija i država u stvaranju povoljnog regulatornog okvira, kao i pružanju subvencija i drugih oblika podrške, pružila bi sigurnost MSP-ima u vezi sa dugoročnim ekonomskim i ekološkim prednostima prelaska na zelene tehnologije.
