Savezni ministar privrede Robert Habek predstavio je plan za izlazak njemačke privrede iz krize. Predlog konkretnog rješenja za izlazak iz krize ili uvod u saveznu izbornu kampanju? Reakcije na sugestije Roberta Habeka su različite. Jedno je jasno: biće teško realizovati planove u vladajućoj koaliciji, piše Dojče vele.
O najnovijoj inicijativi njemačkog saveznog ministra privrede Roberta Habeka žestoko se raspravljalo i prije nego što je predstavljena. Sam ministar privrede to naziva „doprinosom raspravi”. Dokument od 14 stranica koji je kružio prethodne noći nosio je naslov „Ažuriranje za ekonomiju“. U njemu Habek (iz redova Zelenih) opisuje kako se, po njegovom mišljenju, njemačka privreda može izvesti iz krize.
Najprije opisuje zašto je situacija takva kakva jeste, pominje Putinov atak na njemačko snabdijevanje energentima, kao i američki ekonomski protekcionizam i ono najvažnije za stanje u tamošnjoj auto industriji, a to je – agresivna kineska industrijska politika. Osim toga, kako piše Dojče vele, prethodne njemačke vlade su godinama premalo činile u borbi protiv svega ovoga.
Habekov doprinos je prvenstveno deskriptivan, ali je dopunjen sa nekoliko ideja za preduzimanje mjera za izlazak iz postojeće situacije.
“Vin-vin-vin”?
Centralna tačka je investicioni bonus, koji se u medijima naziva i „njemački fond“. Sva preduzeća bi trebalo da ga dobiju, bez obzira da li su u pitanju mala zanatska preduzeća ili industrijski giganti. Svi oni treba da dobiju sredstva od deset odsto za nove investicije. Habek se tako oslanja na podatke najnovije ekonomske prognoze, prema kojoj su ulaganja u postrojenja i opremu primjetno smanjena u prvoj polovini ove godine, piše DV.
Iako prethodni predlozi opozicije nisu bili finansirani drugim prihodima, njegov prijedlog će se na kraju isplatiti, rekao je Habek. Država, kaže, mora da daje finansijske avanse, ali se to ulaže, što povećava poreske prihode i država opet prima prihode za finansiranje drugih projekata. „To je vin-vin-vin situacija“, kaže ministar privrede.
Koliko milijardi nedostaje?
Uz to, cijela stvar bi trebalo da traje pet godina i da bude „nebirokratska”. Ali Habek ne otkriva šta tačno misli pod poslednjim. U medijima se takođe nije moglo pročitati o finansijskom obimu.
Habek se na svojoj konferenciji za novinare osvrnuo na proračune Saveznog udruženja njemačkih industrijalaca. Institut je prije nekoliko mjeseci izračunao iznos od 400 milijardi eura koji će nedostajati javnom sektoru za investicije i programe finansiranja u narednih deset godina. Ostaje da se vidi da li će samo ovaj iznos biti dovoljan s obzirom na sve zadatke koje Habek opisuje u ovom nacrtu za spas privrede.
Nemački fond nije namijenjen samo promociji ulaganja u privredu. Habek upisuje oko 100 milijardi eura za željeznicu i puteve, 70 milijardi uvra za vrtiće, škole i univerzitete i 60 milijardi eura za digitalizaciju.
FDP odbacuje predlog
Pošto je budžet suviše mali za ovakva ulaganja, Habek predlaže stvaranje novog specijalnog fonda. U tome bi, pored savezne vlade, trebalo da učestvuju i savezne pokrajine. Ovim želi da ponudi izlaz iz debate o dužničkoj kočnici, koja se ne može riješiti, posebno zbog FDP-a. Ali liberali su to odmah odbacili. Lider poslaničke grupe FDP-a u Bundestagu Kristijan Dir se umjesto toga zalaže za davanje poreskih olakšica kompanijama umesto da se poreski obveznici opterećuju novim subvencijama.
Ali ministar privrede ne misli tako. Poziv na opšte smanjenje poreza je zaista sveprisutan i glasan, kaže on. „Ali opšte smanjenje poreza nije garancija da će do ulaganja zaista doći“, rekao je Habek. Unutar koalicije će vjerovatno opet biti krugova oko ovoga.
CDU: Napredni manevar izborne kampanje
Ovo navodi CDU na pretpostavku da je to više „manevar predizborne kampanje“. Ponovo će biti stresa i svađa u vladajućoj koaliciji“, predviđa Matijas Midelberg. Zamenik predsjednika Kluba predstavnika sindikata u Bundestagu nije samo skeptičan oko toga da li Habekova ideja ima šanse za sprovođenje. Na kraju krajeva, investicioni bonus ne donosi trajno poboljšanje Njemačke kao industrijskog staništa, kaže on. Umjesto toga, potrebna je reforma poreza na dobit preduzeća, smanjenje poreza na struju i manje birokratije.
Stoga je predlog ministra privrede, koji je najavio neposredno prije službenog puta u Indiju, dobio malo aplauza, ali je donio mnogo bure.
Tamo će učestvovati u konsultacijama njemačko-indijske vlade zajedno sa saveznim kancelarom Olafom Šolcom. Malo je vjerovatno da će obojica na marginama boravka tamo razmijeniti mišljenja o Habekovom radu. Uostalom, posle tri godine u koaliciji, on, Šolc i Lindner se dovoljno poznaju da znaju šta svako od njih misli o tome.
(Poslovni.hr)
