Zakon o razvojnoj banci danas stupa na snagu, nakon čega će Investiciono-razvojni fond (IRF) pokrenuti proceduru za izbor revizorske kuće koja će uraditi procjenu kapitala fonda.
“Ova procjena je potrebna da bi Vlada mogla da donese odluku o osnivanju, jer taj podatak treba da bude u odluci. Minimalni osnivački kapital Razvojne banke prema zakonu je 90 miliona, ali je moguće da će ta suma za kapital biti veća “, kazao je izbor “Vijesti” koji je upućen u osnivanje državne banke.
Zakonom o razvojnoj banci je definisano da ona preuzme sve poslove, imovinu i zaposlene IRF čim se banka upiše u Centralni registar privrednih subjekata (CRPS)
“Plan je da se Razvojna banka upiše u CRPS do 31. decembra da bi mogla da počne formalno sa radom i da se ne bi radila dva završna računa. Očekuje se i da Vlada istovremeno sa odlukom osnivanju imenuje i nadzorni odbor”, kazao je izvor “Vijesti”.
Razvojnom bankom upralja Nadzorni odbor, koji obavija funkciju nadzora nad poslovanjem i Upravni odbor koji obavija izvršnu funkciju i odgovoran je za upravijanje bankom na dnevnoj osnovi i njeno zastupanje.
“Članovi Nadzornog odbora i Upravnog odbora moraju zajedno imati stručna znanja, sposobnosti i iskustvo potrebno za nezavisno i samostaino nadziranje poslova banke, a naročito za razumijevanje poslova i značajnih rizika Razvojne banke. Nadzorni odbor je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana izbora izabere Upravni odbor koji je dužan da donese akte iz okvira svoje nadležnosti propisane ovim zakonom u roku od šest mjeseci od dana izbora”, precizirano je u zakonu.
Premijer Milojko Spajić je u novembru prošle godine kada se sastao sa tadašnjim rukovodstvom IRF-a najavio ovu transformaciju u cilju veće dostupnost sredstvima podrške i povoljnijim uslovima kreditiranja.
“Potrebno je u najkraćem roku stvoriti uslove da privreda dobije nove podsticaje koji će generisati snažniji razvoj, kvalitetnija i sigurna radna mjesta. Bolji standard građana je imperativ”, poručio je tada Spajić.
Zakonom je definisano da banka odobrava kredite, sakuplja depozite, pruža usluge platnog prometa, osigurava izvoz roba i usluga iz Crne Gore, obavlja poslove koji se odnose na prodaju kapitala koji se nalazi u portfoliju banke….
Poslanici su 7. avgusta na vanrednoj sjednici, glasali za ovaj predlog zakona, ali ga je predsjednik države Jakov Milatović 23. avgusta vratio parlamentu na ponovno odlučivanje, između ostalog, što su iz zakonodavnog procesa isključene i konsultacije sa Evropskom komisijom (EK) radi usaglašavanja normi Zakona sa evropskim standardima. Drugo glasanje je bilo 9. oktobra.
Delegacija Evropske unije (EU) u Podgorici je ukazala prije drugog glasanja da bi poslanici trebalo da ga usaglase sa pravnim tekovimana EU, uključujući i one koji definišu konkurenciju i okvir funkcionisanja institucija za kreditiranje i plaćanje.
Centralna banka (CBCG) je prethodno u svom mišljenju ukazala na to da on nije usklađen sa evropskim direktivama u dijelu koji se odnosi na sakupljanje depozita i na obavljanje poslova platnog prometa, te da treba pribaviti mišljenje od EK. Ostalo je da se ta pitanje riješe podzakonskim aktima koji će biti donijeti, kako je definisano zakonom, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
“Do donošenja podzakonskih akata primjenjivaće se podzakonski akti donijeti na osnovu Zakona o IRF-u ako nijesu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona”, piše u zakonu.
