Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) uspijeva da unaprijedi kvalitet funkcionisanja distributivnog sistema i smanji broj i trajanje beznaponskih stanja, pored svih izazova, povećanja konzuma, velikog broja ispada na prenosnoj mreži i oštećenja infrastrukture.
“Cjelokupan trud koji je uložila naša kompanija u proteklom periodu, uprkos svim izazovima koje je ljetnja sezona nosila sa sobom, isplatio se”, navodi se u saopštenju.
S obzirom na činjenicu da tokom ljetnje, ali i zimske sezone CEDIS biva izložen kritikama javnosti, njihova moralna obaveza, posebno imajući u vidu da su jedna od najznačajnih društveno odgovornih kompanija u državi, je da javnosti predstave realnu i jasnu sliku o kvalitetu funkcionisanja distributivnog sistema, aktivnostima koje sprovode u cilju poboljšanja mreže i pružanja boljeg kvaliteta njihovim krisnicima, te rezultatima koje ostvaruju.
“Evidentiranjem prekida u napajanju električnom energijom, indikatori kojima se predstavlja prosječno trajanje prekida isporuke u minutima po mjernom mjestu električne energije (SAIDI) odnosno prosječnu učestalost prekida isporuke po mjernom mjestu električne energije na godišnjem nivou (SAIFI) pokazali su da je za prvih osam mjeseci prošle i ove godine, SAIDI smanjen sa 25,14 sati na 16,7 sati odnosno 33,56 odsto, a SAIFI sa 17,31 na 14,71 odnosno 15 odsto, što će reći da trajanje prekida u napajanju električnom energijom iz godine u godinu biva sve kraći”, rekli su iz CEDIS-a.
Iz kompanije su naveli da ukoliko se trend pada u odnosu na prošlu godinu nastavi do kraja tekuće godine, ovo bi mogla da bude rekordna godina po pitanju indikatora kvaliteta.
“U želji da budemo do kraja precizni, moramo istaći da značajan broj prekida u pomenutom periodu pada na odgovornost Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), što se može vidjeti kroz povećanje SAIDI-ja za neplanirane prekide u 35 kV mreži od 1,26 sati što je 100,44 odsto. Ovo je posljedica činjenice da se u ovoj godini javio veliki broj ispada na prenosnoj mreži koji su za posljedicu imali beznaponska stanja”, kazali su iz CEDIS-a.
Prilikom ispada na prenosnoj mreži, mogućnosti CEDIS-a su ograničene. U određenim situacijama, kompanija je, kako su objasnili, prinuđena da čeka napon, koji prosljeđuje CGES, kako bi električnu energiju mogla distribuirati krajnjim korisnicima.
“Tako je nestanak napajanja električnom energijom koji je pogodio veći dio zemlje 21. juna (takozvani blackout) uticao na povećanje SAIDI-ja od 65 minuta. Samo neki od posljednjih ispada na prenosnoj mreži koji su uzrokovali beznaponsko stanje, desili su se 3, 19. i 28. avgusta kada su bez napona ostali Kotor, Ulcinj i Herceg Novi”, podsjetili su iz CEDIS-a.
Kada govorimo o prekidima u napajanju električnom energijom, izazovi za unapređenje kvaliteta funkcionisanja distributivnog sistema se ogledaju i u činjenici da konzum Crne Gore u kontinuitetu raste i da je sve veći broj građevinskih radova koji povremeno za posljedicu imaju oštećenje infrastrukture CEDIS-a (mahom oštećenja kablovske mreže građevinskim mašinama). Ovakva oštećenja zahtijevaju intervenciju i izradu kablovskih spojnica.
“Međutim, kako se pokazuje u praksi, kada je kablovski vod oštećen više puta, njegove funkcionalne karakteristike nijesu ni nalik novoj infrastrukturi. Kao pravi primjer, možemo navesti situaciju sa napajanjem opštine Tivat, koja se napaja iz trafostnice 35/10 kV Tivat, a koja ima dvostruku kablovsku vezu sa trafostanicom 110/35 kV Tivat, odakle CEDIS preuzima energiju od CGES-a i distribuira je korisnicima. Dvostruka veza omogućava uredno napajanje korisnika i kada je jedan vod van pogona”, navodi se u saopštenju.
Takođe, nikako se ne smije izostaviti činjenicu da je učešće trećih lica u neplaniranim prekidima na svim naponskim nivoima poraslo 32,84 odsto.
“Iako podatak o pristiglim zahtjevima za katastar podzemnih instalacija, govori da je došlo do povećanja tražnje istih i to od 50 odsto, ipak postoje nesavjesne kompanije i pojedinci koji oštećuju našu infrastrukturu”, dodaje se u saopštenju.
Kada je u pitanju rast konzuma, maksimalna zabilježena snaga u ovoj godini iznosila je 591 megavati (MW), što predstavlja povećanje od 49 MW, odnosno devet odsto u odnosu na prošlu godinu kada je maksimalna snaga konzuma bila 542 MW. Povećanje konzuma se ogleda i u maskimalnoj preuzetoj energiji iz sistema CGES-a za jedan 24-satni period te je u ovoj godini ova energija iznosila 11,52 hiljade MWh, a u prošloj godini 10,84 hiljade MWh, što ukazuje na povećanje od 6,2 odsto.
“Oba rekorda su oborena 18. jula. Rekordi u maksimalnoj preuzetoj snazi su oboreni u svih šest trafostanica prenosnog odnosa 110/35 kV u primorskim opštinama: Ulcinju, Baru, Budvi, Kotoru, Tivtu i Herceg Novom. Naglašavamo da se nikada do sada nije desilo da naše primorske trafostanice preuzmu toliku količinu energije tokom ljetnjeg perioda jer su se takvi rekordi obarali tokom zimske sezone na sjeveru Crne Gore”, navodi se u saopštenju.
