Živimo u “radoholičarskom” svijetu koji polako uništava naše fizičko i(li) mentalno zdravlje. Istraživanja su pokazala da prekovremeni rad udvostručava rizik od srčanog udara i značajno povećava rizik od depresije. I ne samo to…
Uticaj prekovremenog rada na fizičko i emotivno stanje
Ostajanje na poslu duže nego što bi trebalo često izaziva hronični stres, anskioznost, pad imunog sistema, pa čak i depresiju. Ako konstantno jedete iz pekare ili obližnje roštiljnice, ne stižete da odete do teretane ili na trčanje, nabacili ste koji kilogram na novom poslu, ne možete da spavate, porazmislite o tome koliko radite i šta biste mogli da promijenite po tom pitanju.
Stres od prekovremenog rada zasigurno utiče i na vašu interakciju sa ljudima. Imate manje vremena da razvijete veze sa prijateljima, partnerom i djecom. Takođe važna stavka, imate sve manje vremena za sebe, za zdrav život, hobije i druženje.
Da li ste spremni za neke promjene? Evo par ideja šta možete uraditi:
• Procijenite da li je vaš prekovremeni rad konstantan
Svaki posao će u nekom trenutku zahtijevati da ostanete posle radnog vremena u periodima kada je visoka sezona i kada postoji važan projekat koji je potrebno realizovati. Prekovremeni rad treba da bude privremen, a ne stalan. Međutim, ukoliko je na vašem poslu uvjek ogromna gužva i uvjek imate projekte koji su hitni, napravite plan kako da sebe u nepotrebnim trenucima oslobodite tiranije posla koja izaziva disfunkcionalnosti u vašem životu.
• 57 minuta rada, 17 minuta odmora
Koliko često vam se desi u toku radne nedjelje da ne odete na pauzu za ručak ili jednostavno jedete za radnim stolom dok kuckate jednim prstom po tastaturi? Skorašnje istraživanje pokazuje da je produktivnost mnogo veća ukoliko radite vrlo fokusirano 52 minuta, a onda uzmete 17 minuta pauzu. Ove brojke su povezane sa prirodnim ritmom koliko dugo možemo da održimo pažnju. Ljudski mozak može da se fokusira do 90 minuta, a onda mu je potrebno oko 20 minuta odmora.Zaključak: strateške pauze donose efikasno odrađen posao.
• Radite jedno po jedno kako biste bili produktivniji
Već smo čuli dosta priča o tome kako multitasking zapravo loše utiče na produktivnost. Mijenjanje onoga što radite svaki čas rezultira u previše započetih projekata od kojih nijedan nije odrađen kako treba ili kada treba. Fokusirajte se bolje, kako biste brže završili posao i ne biste morali da ostajete posle radnog vremena.
• Vježbajte u kancelariji
Konstantno sjedjenje loše utiče na zdravlje, ali i na efikasnost u poslu. Zato se aktivirajte! Koristite stepenice umjesto lifta kad god možete, uradite nekoliko vježbi istezanja kičme, nekoliko čučnjeva. Ove i slične jednostavne aktivnosti na radnom mjestu pomoći će vam da ostanete u formi, budete manje umorni i uradite više posla brže.
• Razgovarajte sa svojim šefom o učestalom prekovremenom radu
Podijelite sa svojim nadređenim kako se osjećate. Iznesite objektivno činjenice i nemojte se fokusirati na problem već na rješenje. Ako je direktor otvorenih shvatanja i želi da vas sasluša, ponudite konstruktivni savjet kako možete posao učiniti efikasnijim i izdržljivijim za vas, uz ređi prekovremeni rad. Ako pak imate direktora koji ne želi da vas sasluša ili vas ne shvata ozbiljno, provjerite da li kompanija nudi neke programe kao što su terapija, savjetovanje ili podrška zaposlenima. Ako to ne postoji, možda je na kraju ipak trenutak da se preispitate da li je vrijedno da ostanete na tom poslu.
Dakle, uradite šta je do vas kako biste živjeli zdravije i istovremeno imali dobru karijeru. U najmanju ruku pronađite vremena za vježbe (makar 10 minuta ujutru ili uveče), zdravu ishranu (potrudite se da skuvate ručak bar vikendom za par dana) ili pronađite sebi personal coach-a da vam pomogne kako da dizajnirate zdrav raspored koji će pomoći boljoj ravnoteži između privatnog života i posla.
Hans Buster, osnivač Synergy Talents i profesionalni kouč
Izvor: Bizlife