Do 2015. godine, u Srbiji treba da zaživi registar vlasnika i rukovodilaca koji su upropastili preduzeća, čime su ugrozili i poslovanje partnerskih kompanija.

Prezaduženost svojih firmi vlasnici u Srbiji često rješavaju tako što osnuju novo preduzeće. Nova firma je „čista“ dok stara grca u dugovima, istovremeno urušavajući finansije svih koji su s njom poslovali.

Koliko u Srbiji ima ovakvih vlasnika i direktora tek treba da se izbroji, da bi se ubacili u registar koji će biti dostupan početkom naredne godine.

Makedonija, na primjer, koja je broj jedan u Evropi po brzini registracije novih firmi, već nekoliko godina uspješno „popisuje“ privrednike koji primjenjuju ovakav recept u svom poslovanju.

U toj zemlji trenutno oko 30.000 ljudi ima zabranu da otvara bilo kakvo preduzeće ili radnju, zbog toga što ni postojećim ne rukovode kako treba.

[widgets_on_pages id=”Baner”]

U Srbiji bi ovakav registar trebalo da zaživi do početka 2015. godine, za šta je dobijena i donacija Vlade Norveške.

Preduslov za to je donošenje novog zakona, kojim bi se precizno odredilo pod kojim će tačno uslovima vlasnici i direktori firmi dobijati privremenu zabranu osnivanja i rukovođenja firmama i biti upisani u ovaj registar.

Iako je korporativnim zakonom jasno definisana odgovornost osnivača, u praksi vidimo da ima i onih koji zloupotrebljavaju ovaj postupak i osnivanjem novih firmi izbjegavaju izmirivanje obaveza u svojim starim preduzećima.

Iz tih firmi, finansijski problemi se prelivaju i na njihove poslovne partnere, što sve utiče na ukupni privredni ambijent, kaže za Novosti direktor Agencije za privredne registre u Srbiji Zvonko Obradović.

Obradović, koji je i član radne grupe za izradu zakona o regulisanju privremene zabrane upravljanja i osnivanja firmi, ističe da se očekuje nastavak rada te grupe, koja bi trebalo da bude dopunjena novim članovima i predstavnicima različitih institucija nove vlade.

U Srbiji posluje ukupno 112.965 preduzeća i 217.455 preduzetničkih radnji, a 47.000 firmi je sa računom u blokadi.