Banke u Srbiji su od 2010. do sada otpustile skoro 4.800 ljudi, od čega samo od prošle godine više od 2.500, pokazuju finansijski izvještaji.
To znači da je u poslednjih godinu dana radna mjesta u bankama izgubilo više ljudi nego od 2010. do 2012. zajedno, piše Danas.
Najveći razlog za ovakav rezultat su četiri ugašene banke: Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka, u kojima je prošle godine radilo 1.502 radnika.
Nije dostupan podatak da li je posle uvođenja stečaja, kada su svi dobili otkaze, neko od bankarskih uposlenika bio angažovan u procesu svođenja bilansa.
Međutim, čak i ako se isključe ove četiri propale institucije, bankarski sektor Srbije je od prošle godine izgubio čak 1.035 radnih mjesta. Taj podatak se dobija kada se broj radnika iz finansijskih izveštaja za 2013. godinu, dostupan na sajtu Agencije za privredne registre, uporedi sa brojem zaposlenih u bankama sa kojim raspolaže Narodna banka Srbije. U NBS su za Danas potvrdili da su njihovi podaci uvijek aktuelniji od podataka koje objavljuje APR, pri čemu se podaci APR-a odnose na prosječan broj radnika u bankama tokom 2013. godine.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Ako se izuzmu Razvojna banka Vojvodine, u kojoj je radilo 546 ljudi, Univerzal sa 421 zaposlenim i PBB sa 362 radnika, od prošle godine najviše otkaza podijeljeno je u KBC banci, koja je u praksi takođe ugašena, a čiju je licencu preuzela Telenor banka. Tokom 2013. KBC je imala u prosjeku 379 radnika, a ove godine u Telenor banci je ostao svega 81 radnik. Mobilni operater Telenor osnovao je svoju banku kako bi korisnicima mogao da pruži bankarske usluge preko mobilnih telefona, do čega bi trebalo da dođe ove godine.
Posle te banke, najviše otkaza uslijedilo je u Prokredit banci, koja je tokom 2013. prosječno zapošljavala po 1.221 radnika, a po najnovijim podacima NBS-a, u njoj sada radi 1.044 ljudi. To je 177 radnika manje. Rajfajzen je broj radnika smanjio za 127, sa prosječnih 1.778 u 2013. na 1.651, koliko pokazuju podaci centralne banke. Alfa banka je svoju radnu snagu smanjila za 95 ljudi, a Poštanska štedionica za 92. To znači da i pored toga što je ova državna banka poslužila za apsorpciju klijenata ugašene Agrobanke i PBB-a, ona zbog toga nimalo nije podigla broj radnika, već naprotiv, veći posao obavlja sa manje izvršilaca.
Podaci pokazuju i da ako izuzmemo četiri ugašene banke, čak osam od 29 aktivnih banaka još od 2010. neprestano, svake godine, otpuštaju svoje radnike. To su KBC (Telenor), KBM, Komercijalna, Marfin, NLB, Prokredit, Rajfajzen i Vojvođanska banka.
S druge strane, sedam banaka ni u jednom periodu nisu smanjivale broj radnika, već su, naprotiv, stalno rasle. To su AIK, Jugobanka-Jugbanka, Oportjuniti, Sberbanka (bivša Folksbank), Sosijete ženeral, Unikredit i VTB banka. Ovom spisku bi se mogle dodati i Pireus, koja je pre par godina ostala bez osam radnika, Jubmes sa „deficitom“ od jednog radnika i Erste sa 15 zaposlenih više.
Ovakva polarizacija nije čudna. Mnoge banke primorane su da sužavaju svoje poslovanje u Srbiji bilo zbog problema u koje su upale njihove matične filijale bilo zbog toga što su u prethodnom periodu suviše riskantno odobravale zajmove pa sada imaju veliki udio problematičnih kredita, zbog čega moraju da krešu troškove na svakom koraku. Ima i onih koje su jednostavno, strateški odlučile da im Srbija više ne predstavlja perspektivno tržište ili su shvatile da su u “lagodnim“ godinama vodile neefikasan sistem koji sada mora da “smrša“.
S druge strane, pojedine banke su u ovom periodu daleko više napredovale, povećale svoj tržišni udio i počele da agresivno šire maloprodajnu mrežu, to jest da otvaraju filijale po Srbiji. Takve su recimo, Unikredit, Erste, Sosijete ženeral i Sberbanka, koja se vrlo dinamično širi po cijelom regionu. (B92)
