Odluka kineske državne firme da kupi rudnik bakra u Peruu pokazuje da je privreda ove zemlje i dalje gladna za svjetskim sirovinama.
Kineski konzorcijum na čijem čelu je MMG filijalom državne firme za trgovinu metalima “Minmetals” za rudnik Las Bambas rudarskom gigantu “Glenkoru” isplatio je u kešu 4,22 milijarde eura.
Prema pisanju “Dejli telegrafa”, potez je već dugo očekivan. Naime, „Glenkor“ je praktično bio primoran da proda jedan od svojih najvećih rudnika Kinezima kako bi osigurao da vlasti u Pekingu odobre njegovo više od 25 milijardi eura vrijedno preuzimanje druge velike rudarske kompanije „Ekstrata“, zbog straha od stvaranja monopola. Ipak, ova transakcija uvešće „Minmetals“ u klub vodećih svjetskih proizvođača bakra.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
– Ovo za Kinu nije od kratkoročne važnosti. Teško je naći rudnik tako dobrog kvaliteta, to je baš rijetka prilika – kaže za “Volstrit džornal” Frenk Tang, analitičar metala u investicionoj banci “Nort skver blu ouk”.
“Minmetals” je kompanija koju kineska vlada često angažuje u strateškim kupovinama metala u inostranstvu. Ona je 2008, dok je Kina tek počinjala ovaj tip investiranja, preuzela rudnik gvožđa u zapadnoafričkoj državi Mauritaniji, a naredne godine “Minmetals” je platio milijardu eura za autralijskog proizvođača cinka “OZ minerals”.
Afrika je u posljednje vrijeme jedna od glavnih meta kineskih investicija u sirovine, pa je tako “Tijanđin minerals” prošle godine za 16,5 odsto vlasništva u rudniku gvožđa u Sijera Leoneu platio 650 miliona eura.
Kineski gigant za proizvodnju zlata “Ziđin grup” iz Fuđijana dobio je prošle godine dozvolu za preuzimanje “Norton gold fildsa”, najveće australijske kompanije koja se bavi kopanjem zlata. “Ziđin grup” planira da u narednih nekoliko godina potroši 3,6 milijardi eura na investicije u inostranstvu.
Prema podacima “Dealodžika”, informacione platforme koju koriste investicione banke, kineske državne kompanije su od 1995. u inostranstvu na razne rudarske poslove potrošile više od 163 milijarde eura.
Kina je zbog ogromnih deviznih rezervi, koje iznose 2.859 milijardi dolara, podigla limit za investiranje u sirovine u inostranstvu na milijardu dolara bez dozvole vlasti. Do sada su firme za svako trošenje preko 300 miliona dolara morale da pitanju centralne vlasti u Pekingu.
Kineska privreda je u prvom kvartalu ove godine zabilježila rast od 7,4 odsto, koji je veći od očekivanog. Odluka rukovodstva sa posljednjeg kongresa Komunističke partije da se razvoj zemlje sve više bazira na domaćoj potrošnji mogla bi da utiče na smanjenje uvoza sirovina, iako posljednja akvizicija u Južnoj Americi ne govori u prilog tome.
Kupuju i hranu
Kineska državna firma za trgovinu pšenicom “Kofko” kupila je 51 odsto Nidere, holandskog trgovca tim hljebnim žitom, a pretpostavlja se da je za to dala oko 870 miliona evra. Kina uvozi ogromne količine soje iz Argentine i Brazila, a investira u poljoprivredu i u istočnoj Evropi.
Najveće investicije
• „Minmetals”: rudnici bakra u Peruu i Australiji, rudnik gvožđa u Mauritaniji
• “Tijanđin minerals”: udio u vlasništvu rudnika gvožđa u Sijera Leoneu
• “Ziđin grup”: najmanje šest rudnika zlata u Rusiji, Mongoliji, Tadžikistanu i Australiji
