Lukas Duplan pune tri godine razvijao je Clinkle u takozvanom stealth načinu rada, što će reći da je rijetko ko znao kakav je to proizvod i da li je upotrebljiv.
Pod uslovom da ga je iko uopšte ikada vidio.
Uprkos tome, poslovni anđeli, start – ap kompanije i investitori sjatili su se oko mladića: prošlog juna desetak najvažnijih venčur kapital kompanija uložilo je u Clink 25 miliona dolara (što je veliki iznos, najveći u istoriji koji je uložen u Silicijumskoj dolini u tako ranoj fazi), da bi se nekoliko mjeseci karavanu priključio Stanfordov fond StartX i legendarni Ričard Brenson sa još 5 miliiona.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Bile su to skupe greške: devet mejseci kasnije Duplan je već otpuštao ljude, a aplikacije još nije bilo ni na vidiku.
Sve je počelo u Londonu. Duplan je između dvije studijske godine na Stanfordu putovao Evropom i na Heathrowu je htio da kupi sendvič. Nije imao ni funte pa mu je sinula ideja – kako bi bilo divno kada bi mogao da plati račun svojim smartfonom.
Naravno, nije jedini kome je pala na um takva ideja, takvih aplikacija je mnogo i biće ih još više, ali prema pričama onih koji su ga vidjeli, Clink je ipak – ili bi bar je trebalo da bude – znatno drugačiji. Jednostavniji, intuitivniji, jednostavno bolji.
Oni koji su imali prilike da ga koriste kažu da je to jako dobro dizajniran digitalni novčanik, jednostavan za upotrebu, koji preko zvuka visoke frekvencije prebacuje novac između korisnika u fizičkoj blizini – bez kuckanja uređajima kao kod NFC, bez skeniranja QR koda i ostalih komplikacija. Međutim, svim investitorima i budućim kupcima aplikacije Duplan nikada nije pokazao funkcionalnu stvar – samo demo (koji se može naći na Jutjubu).
A, od demo verzije do gotovog proizvoda put je dug. Na tom putu mladi preduzetnik zapošljavao je sve više i više ljudi, uključujući i veliki prodajni tim, koji je, uprkos tome što nije imao robu za prodaju, uspio da skupi više od 100.000 prednarudžbi.
Ekstravagantni tiranin
Zapošljavao je i visokoprofilna lica iz sektora – za izvršnog direktora doveo je Barija Mekartija, bivšeg glavnog direktora Netflixa. On je, pak, doveo Alison Hopkins kao šeficu, a onda je krajem novembra radnicima predstavljen novi potpredsjednik za tehnološki razvoj – Chi-Chao Chong, nekadašnja zvezda Jahua. Sve je izgledalo divno.
Do sledećeg dana, kada se Chi – Chao Chong jednostavno nije pojavio.
“Napustio je Clink. Odlučio je da je to previše za njega”, objasnio je Duplan pred 40 preostalih radnika.
Šta je to vidio Chong za samo 24 sata? Prema tvrdnjama bivših radnika – svašta. Naime, generalni direktor Lukas Duplan navodno je “potpuni tiranin”.
Mladi Lukas Duplan odrastao je u Kaliforniji. Njegovi bogati roditelji porijeklom su iz Hrvatske, a deda iz Splita. Kada mu je biznis krenuo, preselio se u jednu od najljepših zgrada u San Francisku, u oblakoder sa 58 spratova, u kojem garsonijera košta oko dva miliona, a penthaus i do 12 miliona dolara. Radnici šuškaju o njegovim ekstravagancijama – sluškinjama sa punim radnim vremenom, skupim ličnim trenerom…
A tek kancelarija? Skupocjeni nameštaj, posebno napravljene roletne, sva najmodernija tehnologija. Jedan od bivših asistenata opisuje da je dinamika u stanu nalik onoj u filmu “Đavo nosi Pradu” – donesi ručak, odnesi rublje na pranje i slično.
“Ne želi da te upozna, nije ga briga za tebe, ne želi te voditi, samo želi da te kontroliše. Svi smo pioni na njegovoj tabli” napisao je na jedan od radnika.
Uglavnom je zaključan u svojoj kancelariji, ne zna imena radnika, a kad je reč o donošenju poslovnih odluka, katastrofalno je spor i neodlučan.
