Walt Diseny, producent animiranih slika, čovjek uz čije crtane filmove su odrasle brojne generacije, ali i tvorac jednog od prvih brendova i carstva koje poslije nekoliko decenija i danas stoji na uspješnim nogama.
Prije nego što je ostvario uspjeh, Disney je pretrpio nekoliko poslovnih neuspjeha, ali je lične i finansijske izazove savladao uz pomoć mašte kojom je izgradio imperiju.
Kreativnost Walta Disneya svodi se na sinergiju mašte i strategije koja mu je omogućila da transformiše snove, fantazije i želje u stvarnost. Poput Alberta Einsteina koji je tvrdio da je mašta mnogo važnija od znanja, Disney je svoje fantazije tretirao vrlo ozbiljno tvrdeći da animacija može da objasni sve što ljudski mozak može da zamisli.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Pored neograničene energije koja ga je krasila, Disney je u organizaciju svoje kreativne radne snage uveo specifične elemente kako bi osigurao rezultate. U toku rada na prvim dugometražnim filmovima, koji su mu pomogli da izgradi ime, poput Snežane, Pinokija, Bambija, koristio je revolucionarni pristup kako bi koordinisao razmišljanje svojih zaposlenih u određenom projektu.
Disney metod
Strategija ovog poslovnog mogula podrazumijeva tri različite percepcije jedne stvari. Jedan od animatora Disney korporacije opisao je svog šefa sledećim rečima: „Postojala su ustvari tri Walta – sanjar, realista i jedan koji bi kvario sve zamisli. Nikad niste mogli da znate koji od ta tri će doći na sastanak“.
Upravo na ovoj konstataciji Robert Dits, autor, instruktor i konsultant u oblasti neurolingvističkog programiranja, zasnovao je svoju analizu kreativnog procesa Walta Disneya.
Ono što je postalo poznato kao Disney metod predstavlja posebnu tehniku razmišljanja, dosta uspješnu kada je u pitanju kreiranje novih stvari, rješavanje problema i pronalaženje novih načina ostvarenja cilja. Kreativnost kao ukupan proces podrazumeva koordinaciju tri podprocesa, od kojih svaki posmatra problem iz drugog ugla. Dits je ove procese označio kao: Sanjar, Realista i Kritičar. U pitanju su tri uloge, neophodne za stvaranje ideja i njihovu realizaciju.
Sanjar je zadužen za osmišljavanje ideja. U ovom stadijumu svjesne misli su ’zabranjene’, a mašta oživljava. Za Sanjara ništa nije nemoguće. Kroz njegov um prolaze bezbrojne fantazije, želje, smjele i apsurdne ideje bez ograničenja i predrasuda. Odlikuje ga pitanje ’šta’ i vizija.
Realista nastupa kada treba prepoznati najbolju ideju, onu koja može da napravi uspjeh i osmišljava plan za njenu realizaciju. Odlikuje ga pitanje ’kako’ i akcija.
Kritičar obezbjeđuje povratnu spregu u kreativnom procesu ukazujući na sve eventualne propuste ideje Sanjara ili plana Realiste. On je ’đavolji advokat’ koji razmatra sve ideje i pokušava da uoči nedostatke u njima. Odlikuje ga pitanje ’zašto’ i logika.
Sanjar bez Realiste ne može da pretvori ideje u stvarnost. Zajedno ne mogu da ostvare visok stepen kvaliteta bez pomoći Kritičara.
U prvoj fazi planiranja treba definisati cilj, svrhu, prednosti kao i kako prepoznati te prednosti i kada mogu da se očekuju.
U drugoj fazi, gdje nastupaju realisti treba tražiti odgovore na pitanja kada će krajnji cilj biti postignut, ko će da sprovede plan, na koji način će ideja biti implementirana, na koji način će se mjeriti rezultati implementacije, na osnovu čega će se znati da je cilj postignut.
Na kritičarima je da razmotre kakvi sve problemi mogu da se pojave, na koga će određeni projekat uticati i ko može da onemogući efektivan završetak projekta, zašto bi se neko protivio ideji, kada i zašto ne biste implementirali određenu ideju, šta nedostaje planu.
Ključ je u timu
Svaki kreativni projekat trebalo bi da obuhvati tri aspekta – kreativnu imaginaciju, praktičnu akciju i kritičku prefinjenost. I dok neki tvrde da je Walt Disney mogao da igra sve tri uloge, pojedince najčešće odlikuju karakteristike jedne uloge.
Neki su rođeni sanjari, imaju jako puno ideja i sjajnih zamisli, ali te ideje nikako da ugledaju svetlo dana. Neki su odlični u planiranju, realisti su, znaju kako da naprave sjajan plan, vrlo su pedantni i precizni, strogo se drže činjenica, međutim nedostaje im mašte i ne mogu da vide širu sliku. Neki su po prirodi kritičari koji odmah u korenu saseku gotovo svaku ideju koja im padne na pamet.
Vrlo je bitno sagledati da li u nekome čuči Sanjar, Realista ili Kritičar. Dok pojedinci mogu da rade na jačanju drugih uloga, koje im prirodno nisu jača strana, kada je posao u pitanju neophodno je sastaviti tim u kome će svako od članova imati jednu od tri uloge. Tako će se stvoriti sigurna podloga za inovacije koje su osnov rasta svake kompanije.
Orjentacija prostora
U zavisnosti od projekta i kompanije, tim sanjara, realiste i kritičara može biti sastavljen od nekoliko ljudi. U tom slučaju bitna je i organizacija prostora shodno ulozi koju tim ima.
• Sanjar: Tim sedi u krugu, sa ’idejom’ u centru.
• Realista: Tim sedi polukružno, okrenut ka ’ideji’.
• Kritičar: Članovi tima sede jedan pored drugog, naspram ’ideje’, odnosno projekta. Ovakva organizacija prostora omogućava članovima tima da se fokusiraju na projekt, a ne jedni na druge.
