Evropska centralna banka (ECB) pokrenula je kontrolu najvećih banaka s ciljem da iskorjenjivanjem loših banaka oporavi sistem kreditiranja u eurozoni.
Prethodni takvi pokušaji drugih službi EU koje su imale manje ovlašćenja, nisu uspjeli 2009, 2010. i 2011. godine. Neke banke su prošle simulaciju “stres testova” na papiru, ali im je potom bila potrebna pomoć.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Zajedno s nacionalnim službama i Evropskom banakrskom upravom (European Banking Authority), ECB će prvo proći kroz hiljade dokumenata 128 najvećih banka u potrazi za skrivenim, problematičnim zajmovima i investicijama.
Poslije toga će uslijedeti “stres testovi” koji kroz simulaciju treba da ustanove kako bi se banke ponašale u slučaju recesije ili krize.
Kad rezultati budu objavljeni u oktobru, od državnih vlasti će biti zatraženo da natjeraju banke da povećaju kapital prodajom akcija investitorima, ograničenjima dividenti ili restrukturiranjem.
To bi trebalo da pomogne dugoročno, ali je kratkoročno opasno, pošto bi primoravanje banka da riješe probleme privremno moglo destabilizovati finansijska tržišta ili nanijeti gubitke investitorima ili čak vladama.
Ovo će biti najveći ovakav proces u Evropi za rešavanje problema koje je njenom bankraskom sektoru nanela svjetska ekonomska kriza i dužnička kriza u EU.
SAD su probleme banaka rešile ranije, 2008. i 2009, kada su primorale banke da uzmu kapital od vlade, što je i pomoglo izlasku Amerike iz recesije.
U vrhuncu dužničke krize 2012. evropski lideri su odlučili da izgrade centralizovan nadzor banaka s idejom da se regulacija prenese s nacionalnih službi koje su često štitile svoje domaće finansijske institucije.
Tu funkciju je dobila ECB koja sada treba da raščisti situaciju u bankarskom sektoru. b92
