Guverneri centralnih banaka zemalja jugoistočne Evrope ocijenili su da su najveći problemi bankarskog sektora u regionu opadanje kreditne aktivnosti i dalje povlačenje novca iz banaka čije su matične banke u inostranstvu.
Na regionalnom Samitu guvernera, bankara i privrednika u Beogradu istaknuto je da sve zemlje u regionu lagano izlaze iz krize, ali da je rast privrede i dalje slab.
Otvarajući samit, guverner NBS Jorgovanka Tabaković rekla je da centralna banka kontinuirano prati makroekonomsko stanje u regionu kako bi pravovremeno mogla da reaguje. Istakla je i da je niska inflacija posljedica smanjene tražnje, kao i da će se NBS time baviti.
Zajednički izazovi za zemlje jugoistočne Evrope su, kako je rekla Tabakovićeva, slab ekonomski rast, pritisci razduživanja, nagomilani loši krediti i izazovi evropskih integracija. Dodala je da je ulaganje u regionu i dalje profitabilno i naglasila da su domaći izvori finansiranja sve bitniji.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić istakao je da sve zemlje regiona imaju problem usporenog kreditnog rasta i podsjetio da se ćerke banke bankarskih grupacija iz inostranstva uglavnom razdužuju prema svojim maticama.
Kozarić je ocijenio da za većinu tih bankarskih grupacija region jugoistočne Evrope nije toliko važan, pa i u slučajevima kada njihove ćerke banke imaju na lokalnom nivou sistemski značaj.
Guverner Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić rekao je da se pozajmice iz inostranstva smanjuju, a da problem za region predstavljaju i visoke kamatne stope.
Podsjetio je i na rast nelikvidnosti u privredi, što je zbog neredovnog izmirivanja obaveza negativno uticalo i na bankarski sektor. Ocijenio je da su banke trenutno “suviše oprezne” u davanju pozajmica, dok su prije krize imale drugačiji stav i loše su upravljale rizicima.
Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić rekao je da nije utvrđena veza između privrednog rasta i povećanja kreditne aktivnosti, što je bilo opšte prihvaćeno mišljenje političara u Evropi. Kriza je pokazala da to nije tačno, istakao je Vujčić.
Guverner Centralne banke Albanije Ardijan Fulani ocijenio je da u zemljama regiona tržište kapitala tek treba da se razvija i da banke treba da budu glavni nosilac finansijskog uticaja.
Prema Fulanijevoj ocjeni, u slučajevima kada nema dovoljno unutrašnjih finansijskih resursa, dobrodošlo je korišćenje onih iz inostranstva, ali uz uslov da države stvore stabilno poslovno okruženje.
Viceguverner Narodne banke Makedonije Maja Kadijevska Vojnović ocijenila je da su zemlje regiona na putu oporavka iz krize, ali da su i pored stabilnog bankarskog sistema, države i dalje izložene povlačenju sredstava matičnih banaka iz Evrope.
Dugalić: Trećina kredita teško naplativa
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić rekao je da su teško naplativi krediti dati srpskoj privredi krajem oktobra dostigli skoro trećinu ukupno odobrenih zajmova.
“Učešće loših kredita privredi je od početka ove godine do oktobra povećano sa 19,1 odsto na 31,5 odsto, što predstavlja veliki problem”, rekao je Dugalić na samitu.
Dugalić je naveo da je domaća privreda samo kod banaka u Srbiji zadužena sa 13 milijardi eura kredita.
Prema njegovim riječima, neke mjere Narodne banke Srbije (NBS), koje omogućavaju otkup kredita i ustupunje duga drugima, ublažile su problem loših kredita, ali, kako je istakao, to nije liječenje, jer uzrok problema nije u bankarskom sistemu, već u privredi.
Dugalić je istakao da kompanije u Srbiji nisu više nelikvidne, nego su postale nesolventne, što znači da ne mogu uopšte da plaćaju obaveze.
Naveo je da su ukupni loši krediti dati privredi i građanima od početka godine do kraja oktobra porasli sa 16 odsto na 24,5 odsto. (rts.rs)
