Milijarda eura od naplaćenih kamata i preko 300 miliona eura od raznih naknada i provizija najvažniji je izvor prihoda banaka u Srbiji, pišu Večernje novosti.
I dok su kamatne stope jasno istaknute prilikom bilo kakvog zaduživanja, na šta banke sada obavezuje i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kod naknada je često – druga priča.
Iako su neke naknade zabranjene upravo pomenutim zakonom (poput one kod zatvaranja tekućeg računa kada su pojedine banke prije nekoliko godina u to ime zaračunavale i hiljadu dinara, po principu „dinar da uđeš, hiljadu da izađeš„), banke pokazuju veliku umještnost u pronalaženju načina da zarade.
Tako jedna banka korisniku tekućeg računa naplaćuje cijelih 500 dinara, samo za štampanje izvoda o stanju na računu. Ta ista banka naplaćuje minimum 150 dinara za plaćanje svakog računa koji ide preko njenih šaltera.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
“Vlasnik štedne knjižice može da podigne bez provizije svaki euro koji ima na štednom računu kod nas. Međutim, tarifnikom je predviđeno da ukoliko želi taj novac nalogom, bezgotovinski, da prebaci na svoj račun u neku drugu banku, za to mora da plati određeni procenat koji može da iznosi najviše 20.000 dinara”, navodi službenica jedne banke, prenosi b92.
Naplaćuju se svakakve naknade, a najviše po džepu „udare“ kada je riječ o deviznim plaćanjima.
“Novac od prodatog stana držala sam u eurima na računu u banci. Kada sam njime plaćala kupovinu novog stana, morala sam banci da dam 5.000 dinara, iako je investitor kome sam uplaćivala novac imao devizni račun u istoj toj banci”, kaže Beograđanka L. K.
I korišćenje platnih kartica umije i te kako da košta. Naročito kada vam je ukradu ili je izgubite, pa blokadu za međunarodno priznate kartice morate da izdvojite i po hiljadu i više dinara, a i za deblokadu morate da platite još 500 dinara.
Košta i neosnovana reklamacija, kada se banci žalite da vam je zaračunala neki trošak po osnovu kartice, a ispostavi se da niste bili u pravu. Ovdje cijena ide do hiljadu dinara.
Uz svaki tekući račun uvek ide određena kartica koju korisnik dobija i da je nije tražio pod opravdanjem da je “besplatna“, bez obzira na to da li je reč o “dina“, “master“ ili “viza“ debitnoj kartici.
Korisnik ionako već plaća mesečni trošak održavanja računa koji ide najčešće od 200 do više stotina dinara, već u zavisnosti od paketa i usluge za koju se odlučio. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati banke koje ne naplaćuju ni dinara svojim korisnicima tekućih računa.
Kreditne kartice, za razliku od debitnih, nikada nisu “džabe“. Uz trošak članarine, koji se naplaćuje mesečno, tromesečno, ili godišnje, ovde i kamata igra značajnu ulogu.
Na sve ovo, nepažljivo rukovanje karticom može korisniku da donese i značajan dodatni trošak. Tako, kada se novac podiže sa bankomata “tuđe“ banke, trošak ide od 20 do 150 dinara.
Kada se kreditnom karticom podiže keš to takođe košta, uglavnom oko tri, četiri odsto od iznosa. Pojedine banke naplaćuju i štampanje “slipa“ na bankomatu (izveštaja o stanju na računu), i to po 25 dinara.
