I za Vladu Mila Đukanovića, odnosno DPS dio, postala je prošlost opcija koju je žestoko zagovarao da “spasi KAP” tako što će ruskog of-šor partnera isplatiti sa 40 miliona ili 51 milion eura da bi država dobila njegove akcije. To su namjeravali da zamijene navodnim dugovima od 120 miliona eura, među kojima su i potraživanja povezanih ruskih firmi, za koja nije ispitano jesu li fiktivna.
Skupština je posljednjim zakljčcima obavezala Vladu da raskine ugovor sa CEAC-om, ali bez naknade, a Đukanović im je poslao dopis početkom juna da će se pridržavati opcije Vlade.
On je u februaru ove godine izjavio da “država ne želi da dovede u pitanje opstanak KAP-a” i da je od svih razmatranih rješenja “Vladino najbolje, dok stečaj i arbitraža ne bi bili dobri ni za fabriku ni za državu”.
Nedavno je u parlamentu izjavio da će “plan Vlade o preuzimanju KAP-a omogućiti da ta kompanija, ali i EPCG budu profitabilne”.
On je krajem marta najavio i nove subvencije iz budžeta za cijenu struje za KAP, koje bi na godišnjem nivou koštale državu sedam miliona eura, iako prema Sporazumu sa Briselom ne može više da se pomaže toj kompaniji.
Đukanović je u februaru saopštio da struja koju je KAP potrošio od januara mora biti plaćena jer će u suprotnom biti ugašeni KAP ili EPCG. Da se KAP nelegalno snabdijeva otkriveno je na parlamentarnom Odboru za ekonomiju, a do sada duguje oko 17 miliona Prenosu po tom osnovu. Došlo je i do blamaže Crne Gore evropskih razmjera jer je zaprijećeno da će ako KAP ne vrati struju ukradenu iz evropske interkonekcije biti isključena iz sistema. CGES sada vraća struju, a ko će platiti u krajnjem još nije objavljeno.
“Možete samo da se ponašate nedogovorno i kažete nema nikoga ko će da plati tu struju pri čemu ćete sigurno na taj način s jedne strane gurnuti KAP u likvidaciju, s druge strane gurnuti EPCG u likvidaciju…”, rekao je Đukanović u februaru. Nije precizao ko će platiti struju.
Đukanović je često izjavljivao da perspektivu za opstanak ima aluminijumska industrija u Crnoj Gori.
On je krajem marta najavio nove subvencije iz budžeta za cijenu struje za KAP, koja bi na godišnjem nivou koštala sedam miliona eura, iako prema Sporazumu sa Briselom ne može više da se pomaže toj kompaniji.
U januaru su premijer i potpredsjednik Vlade Vujica Lazović dali oprečne izjave o KAP-u.
Đukanović je tvrdio da nekadašnji gigant ima perspektivu, a vicempremijer da, ukoliko se hitno ne raskine s CEAC-om, KAP ide u stečaj.
Lazović je nedavno izjavio da situacija u KAP-u vodi gašenju fabrike, jer se logika i surova ekonomska praksa ne mogu izbjeći.
“Oni koji su prihvatili ovakav model, vjerovatno će tražiti neko rješenje. Naredni dani pokazaće šta će se desiti”, rekao je Lazović 5. juna.
On je nedavno izjavio i da svi – opozicija i DPS u zavijenoj formi pričaju o očuvanju Kombinata i kontinuitetu proizvodnje, ali “ekonomska realnost je neumitna i ja mislim da treba zamrznuti ćelije KAP-a”, jer u protivnom “ulazimo u situaciju koja svakog dana donosi veće štete”. On je izjavio da nikada nije vidio fizibiliti studiju koja KAP-u predviđa profit, a potenciralo je Ministarstvo ekonomije.
“Pročitao samo dva ozbiljna dokumenta koji su radili Ekonomski fakultet i Institut za strateške studije i prognoze i oba su pokazala da aluminijumska industrija ima veoma tanku održivost”, ocijenio je Lazović.
Ministar ekonomije Vladimir Kavarić je izjavio nakon aprilskih zaključaka parlamenta (SNP-a i DPS-a) da će “nastaviti da traže najbolja i održiva rješenja za KAP, imajući u vidu saglasnost svih u parlamentu da KAP treba da opstane”.
Član Borda direktora KAP-a Nebojša Dožić u potpunosti je podržao predlog Ministarstva ekonomije da država preuzme akcije KAP-a, ocjenjujući da bi uvođenje programiranog stečaja značilo gašenje fabrike.
“Ili će KAP da radi kako je predložio ministar Vladimir Kavarić, sa čim se potpuno slažem, ili će da bude ugašen. Druge opcije nema”, izjavio je nedavno Dožić.
Kavarić je u martu izjavio da predlog SDP-a o uvođenju programiranog stečaja Kombinatu predviđa da vlasnici fabrike i dalje budu CEAC i En plus grupa, a pitanje je šta će sada njihov model stečaja podrazumijevati.
Iz Ministarstva ekonomije je krajem 2010. zvanično saopšteno da bi pasivan pristup Vlade problemima KAP-a “vjerovatno doveo do zatvaranje fabrike, a to bi opet izazvalo krupne probleme u ekonomiji i društvu”.
