Od prvog dana članstva u EU do kraja prošle godine, Hrvatska je od EU primila oko 21,6 miliona eura više nego što je uplatila u zajednički evropski budžet. To znači da je u prvih godinu i po dana članstva Hrvatska bila tzv. neto primalac, navode iz hrvatske državne revizije.
Upozoravaju da zbog preopterećenosti ljudi koji su zaposleni na EU fondovima, u nekim oblastima kasni sprovođenje projekata, naročito velikih infrastrukturnih projekata u željezničkom saobraćaju, ali i onih u oblasti zaštite životne sredine.
Vlada bi trebalo da zaposli dodatne kadrove, i to sa radnim iskustvom, kao i da im osigura stalnu edukaciju o EU fondovima, zaključila je Državna revizija u analizi efikasnosti upravljanja novcem Evropske unije, koji je Hrvatskoj stavljen na raspolaganje za 2007-2013, a koji se može iskoristiti do kraja 2016.
Prema nalazu revizije, kad je u pitanju kadrovska politika, dva su glavna problema. Prvi je da se na poslovima upravljanja EU fondovima zapošljavaju osobe bez radnog iskustva, često osobe na stručnom usavršavanju, a drugi da je teško zadržati te ljude u državnoj upravi nakon što steknu odgovarajuće znanje i iskustvo, piše riječki Novi list.
Isti izvor navodi da oni koji nauče da rade na EU projektima, nerijetko bolji posao pronađu u privatnom sektoru.
Revizori ističu da priprema dokumentacije za velike projekte može trajati i godinama, da se u nekim slučajevima kasni s dobijanjem potrebnih dozvola, da neki izvođači radova zbog stečaja ne mogu da odrade posao do kraja i slično.
Smatraju da treba ubrzati ugovaranje i isplatu novca, kako se ne bi dogodilo da dio sredstava ostane neiskorišćen.
