Ministar finansija Radoje Zugić kazao je daje taj vladin resor pripremio prijedlog za podršku opština u restrukturiranju duga, prvenstveno prema komercijalnim bankama i dobavljačima.
– Riječ je o tome da za opštine koje imaju pravo povlačenja sredstava iz Egalizacionog fonda omogućimo davanje garancija bankama i dobavljačima. Ako bude potrebno, ići ćemo i na izmjenu zakona, jer nam je cilj da omogućimo opštinama da godišnji karakter egalizacije prevedu na višegodišnji i time značajno smanje troškove finansiranja opština – rekao je Zugić novinarima nakon okruglog stola „Lokalna samouprava po mjeri građanina”.
On je kazao da su javne finansije stabilne i održive.
– To se vidi i iz toga što smo ovih dana prepolovili kamatne stope za refinansiranje dospjelog javnog duga, tako da ćemo imati značajne godišnje uštede na nivou finansiranja javnog duga rekao je Zugić. On je najavio da će Vlada na narednoj sjendici raspravljati
o javnom dugu, te dodao da njegov nivo neće preći granice koje određuju mastrihtski kriterijumi, što znači neće trebati sanacioni plan i dodao kako ne očekuje rebalans budžeta.
Na pitanje ima li procjenu kako će uticati dopune zakona o penzionisanju stečajaca na budžet fonda PIO, on je istakao da je potrebno znati koji je fiskalni teret.
– Poseban problem je kad stvaramo povoljne uslove penzionisanja, a ne znamo na koliko se zaposlenih ili nezaposlenih to odnosi i ne znamo fiskalni teret. Zato stalno apelujem da makar saznamo fiskalni teret da bismo znali sa čim raspolažemo naveo je Zugić. Ministar je odgovorio da eventualna gradnja drugog bloka TE ne bi ugrozila javne finansije.
– To finansira Elektroprivreda, a ona je likvidna, ima svoje depozite i svoju reputaciju. I EPCG može, kao država, emitovati obveznice rekao je Zugić.
Dolarski rizik
Na pitanje smatra li da su uslovi po kojima je dobijen kredit Abu Dabi fonda povoljni, ministar je kazao da su veoma povoljini, jer su odobreni na 17 godina, sa kamatom od 2,5 odsto i sedam godina grejs perioda. Upitan da li je problematično što će valutni rizik da snose krajni korisnici kredita, s obzirom da je Vlada žirant za taj zajam, on je istako da je valutni rizik osjetljivo pitanje, ali da su ostali uslovi povoljni. Radi se o kreditu od 50 miliona američkih dolara.
