Možete li da ’upakujete’ više stvari u jednom danu, ako biste sve radili u optimalnom roku? Sve više istraživanja ukazuje na to da vam obraćanje pažnje na ’časovnik tijela’ i njegove efekte na energiju i elan, može pomoći u otkrivanju različitih doba dana kada je većina ljudi najproduktivnija i obavlja određene zadatke, od rješavanja sukoba do kreativnog razmišljanja.
Raspored koji je zastupljen u životima velikog broja ljudi, često je sukobljen sa tijelom i prirodnim ritmom organizma. ’Pravilan raspored, usaglašen sa ’časovnikom tijela’ zasiguno poboljšava zdravlje, dok neuravnotežene, prekomjerne obaveze podstiču nastanak dijabetesa, depresije, demencije, gojaznosti’, ističe profesor molekularne biologije Steve Kay.
Kada je organizam u stanju da uskladi funkcionisanje svih svojih metaboličkih, kardiovaskularnih i ponašajnih ritmova, to vam daje veliku prednost u svakodnevnom životu.
’Kada je u pitanju kognitivni rad, većina odraslih najbolje reaguje u prepodnevnim časovima’, kaže Kay. Kako tjelesna temperatura počinje da raste neposredno prije buđenja ujutru i nastavlja da raste tokom podneva – radna memorija, budnost i koncentracija se postepeno poboljšavaju. Proces može ubrzati i toplo jutarnje tuširanje. Sposobnost da se fokusirate na nešto obično počinje ubrzo nakon toga, kada se potpuno razbudite.
Prema nedavnom istraživanju koje je vodio Robert Matchock, ljudi su najviše skloni distrakciji u periodu od podneva pa do 16 časova, kao i nakon obroka. ’Dobro vrijeme’ za pospanost i drijemanje je 14 časova. Ukoliko ste u mogućnosti da sami sebi oblikujete radno vrijeme, probajte da slijedite ove savete.
Iznenađujuće podatke, međutim, donosi studija sprovedena 2011. od strane magazina Thinking & Reasoning: Umor može povećati stvaralačke moći. Mnogi ljudi probleme, koji zahtijevaju otvoreno i pomno razmišljanje, često najbolje rješavaju u večernjim satima kada su umorni. Umor, kako smatra profesor psihologije Mareike Wieth, može dozvoliti umu da slobodno luta i istražuje alternativna rješenja.
Podrazumijeva se da nije svačiji ’časovnik tijela’ isti, što otežava usklađivanje prirodnih bioloških ritmova sa svakodnevnim planovima. Ranoranioci uglavnom odlaze na spavanje ranije i najproduktivniji su u prepodnevnim satima, dok su ’noćne ptice’ preko dana usporene, a najbolje funkcionišu uveče.
I komunikacija sa prijateljima i kolegama ima svoje optimalne cikluse, pokazlo je jedno istraživanje. ’Slanje mejlova rano ujutru sprečava kasnije prenatrpan inobox; poruke poslate u 6 časova izjutra imaju najveće šanse da budu pročitane’, kaže Dan Zarrella, istraživač društvenih medija i naučnik, i dodaje: ’Čitanje mejlova je kao čitanje novina. Provjeravaš ih na početku dana’.
Kada je riječ o Twitteru, evo šta je pokazalo istraživanje, sprovedeno od strane Science, koje je trajalo više od dvije godine, i uključivalo 509 miliona tweetova i 2,4 miliona korisnika ove društvene mreže: Čitanje tweetova u 8 ili 9 časova ujutru, budi optimizam, ljudi su skloni veselim tweetovima i retweetovima, a manje porukama napisanim iz osjećaja straha, ljutnje, bijesa, krivice. ’Jedan od faktora koji utiče na to jeste prethodno višesatno spavanje koje okrepljuje i osvježava, zbog čega se ljudi osjećaju poletno i entuzijastično’, smatra profesor sociologije na Univerzitetu Cornell, Michale Walton Macy.
Još jedno zanimljivo zapažanje ističe Zarella, ako želite da ljudi odgovaraju vaše tweetove, postavljajte ih između 15 časova i 18 časova, jer tada imaju najmanje energije da pišu svoje tweetove. A postavljanje statusa, linkova i fotografija na Facebook u 20 časova, privlači najviše pažnje, jer je to vrijeme kada ljudi odmaraju nakon posla ili večere.
Prilikom odabira doba dana za vježbanje, vođenje računa o tjelesnom časovniku takođe može da poboljša rezultate. ’Fizički učinak je obično najbolji, a rizik od povrede najmanji između 15 časova i 18 časova’, kaže Michale Smolensky, vanredni profesor biomedicinskog inženjerstva na Texas Univerzitetu. Snaga mišića svoj vrhunac dostiže između 14 časova i 18 časova, kada je za šest odsto iznad uobičajene, što utiče na vašu sposobnost da uspješnije vježbate i napredujete.
Još jedan podsticaj za fizičku snagu dolazi iz pluća koji funkcionišu 17, 6 odsto efikasnije u 17 časova, nego u podne – navodi se u studiji asistenta profesora medicine Albany koledža, Borisa Medarova, u kojoj je ispitano 4,756 ljudi. Koordinacija očiju i ruku je najbolja u kasnim popodnevnim satima, što je pogodno za igranje tenisa ili bacanje frizbija. ’Zglobovi i mišići su za čak 20 procenata fleksibilniji uveče, tako da se smanjuje i rizik od povrede’, ističe dr Smolensky. Ovi ritmovi tela su se pokazali tačnim, bez obzira na to koliko ste spavali ili da li ste nedavno jeli.
A da li postoji idealno vrijeme za jelo? Cell Metabolism je 2011. uradio studiji, i povezao ’ometanje’ tjelesnog časovnika sa dobijanjem na tjelesnoj težini. Za eksperiment su uzeti miševi, podijeljeni u dvije grupe, čije su porcije hrane podrazumijevale jednaku količinu kalorija: jednoj grupi je dozvoljeno da jede bilo kada, dok su miševi iz druge grupe smjeli da jednu samo u periodu od osam časova, kada su prirodno budni i aktivni. Miševi iz druge grupe su za 40 odsto bili mršaviji, sa nižim nivoom holesterola i šećera u krvi. Iako je potrebno vršiti mnogo različitih istraživanja ovog tipa i na ljudima, dr Kay kaže da je ova studija pokazala da ’ljudi nisu samo ono što jedu, već i ono kada jedu’.
