Biv­ši vla­snik Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma, ru­ski CE­AK, po­ve­ćao je od­štet­ni za­htjev u ar­bi­tra­ži pro­tiv Cr­ne Go­re na 910 mi­li­o­na eura, ka­za­li su „Da­nu” iz te kom­pa­ni­je. Oni su na­ve­li da po­sto­ji mo­guć­nost da se od­štet­ni za­htjev još po­ve­ća to­kom tra­ja­nja ar­bi­tra­že. Ra­ni­je je po dvi­je tu­žbe iz­no­sio 700 mi­li­o­na.

– Pre­ci­zno smo iz­ra­ču­na­li sve na­še gu­bit­ke i šte­tu ko­ju nam je na­ni­je­la Vla­da kr­še­njem ugo­vo­ra o po­rav­na­nju iz 2010. go­di­ne od stra­ne Vla­de. To je raz­log zbog ko­jeg smo po­ve­ća­li od­štet­ni za­htjev sa 100 na 310 mi­li­o­na eura po pr­voj ar­bi­tra­ži – re­kao je „Da­nu” ge­ne­ral­ni sa­vjet­nik CE­AK-a Pa­vel Pri­ma­kov.

Po dru­goj ar­bi­tra­ži, ka­ko je na­veo, tre­nut­no pre­ra­ču­na­va­ju gu­bit­ke i šte­tu ko­ja im je na­ni­je­ta kr­še­njem spo­ra­zu­ma o za­šti­ti in­ve­sti­ci­ja iz­me­đu Ki­pra i Cr­ne Go­re.

– Pri­bli­žno smo pro­ci­je­ni­li da je šte­ta 600 mi­li­o­na, ali po­sto­ji mo­guć­nost da se to­kom ar­bi­tra­že po­ve­ća od­štet­ni za­htjev – sa­op­štio je Pri­ma­kov.
On je ka­zao da je ovo ve­o­ma ozbi­ljan slu­čaj ko­ji de­mon­stri­ra obra­zac po ko­jem se Vla­da po­na­ša­la pre­ma stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma.

– Pr­vo, pri­li­kom pro­da­je KAP-a, Vla­da ni­je da­la pra­ve fi­nan­sij­ske iz­vje­šta­je, jer je KAP imao na de­se­ti­ne mi­li­o­na skri­ve­nih du­go­va pre­ma dr­ža­vi. Vla­da ni­je do­zvo­li­la CE­AK-u da iz­gra­di elek­tra­nu za snab­di­je­va­nje KAP-a stru­jom, pa je CE­AK bio pri­mo­ran da ku­pu­je pre­sku­pu stru­ju od dr­žav­ne Elek­tro­pri­vre­de. Vla­da ni­je do­zvo­li­la CE­AK-u da ot­pu­sti vi­šak rad­ne sna­ge, pa je KAP ra­dio sa tro­stru­ko vi­še za­po­sle­nih ne­go što je po­treb­no. Ovi ne­mo­gu­ći uslo­vi ra­da su uni­šti­li KAP. Za­to smo od 2007. go­di­ne ima­li gu­bi­tak po sva­koj pro­iz­ve­de­noj to­ni i za­to je KAP imao ve­li­ki dug – ob­ja­snio je Pri­ma­kov.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, CE­AK je mo­der­ni­za­ci­jom i efi­ka­snim me­nadž­men­tom u ja­nu­a­ru 2012. go­di­ne uči­nio KAP pro­fi­ta­bil­nim, pr­vi put na­kon 2006. go­di­ne.

– Sma­nji­li smo tro­šak pro­iz­vod­nje sa 3,5 hi­lja­da na 2,1 hi­lja­du do­la­ra po to­ni i pred­lo­ži­li Vla­di plan pre­ma ko­jem bi KAP bio pro­fi­ta­bi­lan na du­ži rok. Vla­da je plan od­bi­la i to je do­ve­lo do ste­ča­ja i pa­da ga­ran­ci­ja. Vla­da sno­si pu­nu od­go­vo­rnost za ste­čaj – po­ru­čio je Pri­ma­kov.

Naj­ve­ća iro­ni­ja je, ka­ko je is­ta­kao, što se Vla­da sa­da po­na­ša pre­ma nji­ho­vom pla­nu, ko­ji je od­bi­la dok su oni upra­vlja­li fa­bri­kom.

– KAP-u je do­zvo­lje­no da ra­ci­o­na­li­zu­je tro­ško­ve. Ot­pu­šten je zna­ča­jan broj za­po­sle­nih, pla­te su sma­nje­ne, dok stru­ju do­bi­ja­ju po pri­stu­pač­nim ci­je­na­ma. Uni­prom sa­da uzi­ma sav pro­fit od KAP-a, a ni­je ni pla­tio imo­vi­nu fa­bri­ke, dok CE­AK, ko­ji je ulo­žio sto­ti­ne mi­li­o­na je iz­ba­čen iz KAP-a bez kom­pen­za­ci­je. Da li je to fer – pi­tao je Pri­ma­kov.

Na pi­ta­nje ka­ko ko­men­ta­ri­še što je Uni­pro­mu do­zvo­lje­no da or­ga­ni­zu­je pro­iz­vod­nju u KAP-u, iako ni­je pla­tio imo­vi­nu pred­u­ze­ća, Pri­ma­kov je od­go­vo­rio da su oni uvi­jek osu­đi­va­li ne­le­gal­nu pro­da­ju KAP-a i sna­žno ospo­ra­va­li Uni­pro­mo­vo pra­vo da upra­vlja KAP-om.

– Na­ro­či­to smo ospo­ra­va­li da Uni­prom ubi­ra pri­hod od KAP-a, s ob­zi­rom na za­bra­nu su­da u Ni­ko­zi­ji da se ras­po­la­že nje­go­vom imo­vi­nom. Vje­ru­je­mo da je rast ci­je­ne alu­mi­ni­ju­ma, kom­bi­no­van sa re­kord­no vi­so­kom pre­mi­jom za me­tal od 400 do­la­ra po to­ni, omo­gu­ćio Uni­pro­mu da zna­čaj­no pro­fi­ti­ra u KAP-u – ka­zao je Pri­ma­kov.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ar­bi­tra­ža po pr­voj tu­žbi je for­mal­no po­če­la, jer su kre­i­ra­li ar­bi­tra­žni pa­nel, na ko­ji Vla­da tre­ba da od­go­vo­ri do ja­nu­a­a­ra 2015. go­di­ne, dok će pre­li­mi­nar­no ro­či­šte po dru­goj tu­žbi tre­ba­lo bi­ti odr­ža­no u de­cem­bru.
CE­AK je dio En plus gru­pe, či­ji je vla­snik Oleg De­ri­pa­ska.

Ne­ma in­for­ma­ci­je o is­tra­zi u Austri­ji

Pri­ma­kov je ka­zao da CE­AK ne­ma ni­ka­kve in­for­ma­ci­je o otva­ra­nju is­tra­ge u Austri­ji po­vodom kri­vič­ne pri­ja­ve VT ban­ke. Austri­jan­ci su pod­ni­je­li pri­ja­vu jer im je uvo­đe­njem ste­ča­ja na­ni­je­tea ve­li­ka šte­ta.

Ho­će obe­šte­će­nje od Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va

Pri­ma­kov je na­veo da ima­ju pu­no po­vje­re­nje u Okru­žni sud u Ni­ko­zi­ji i na­ja­vio da će tra­ži­ti obe­šte­će­nje Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va, jer je Pri­vred­ni sud u Pod­go­ri­ci si­stem­ski od­ba­ci­­vao nji­ho­ve za­htje­ve bez sud­skih pro­ce­sa.

– Za­htjev Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va će­mo po­sla­ti do kra­ja go­di­ne – na­ja­vio je Pri­ma­kov.

Po­zdra­vlja­ju iz­vje­štaj EK

Po­zdra­vlja­mo iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je, gdje se eks­pli­cit­no na­vo­di da se hit­no mo­ra ri­je­ši­ti spor oko KAP-a i ja­ko smo ohra­bre­ni da je EK pre­po­zna­la pro­blem, ka­zao je Pri­ma­kov.

– Dat je ja­san sig­nal Vla­di da ri­je­ši spor oko KAP-a – ka­zao je Pri­ma­kov.

dan.co.me