Hrvatska je članica Evropske Unije nešto duže od godinu, ali je, paradoksalno, po iznosu javnog duga sve dalje od Evrope.

Naime, prema podacima Hrvatske narodne banke, javni dug Hrvatske dostigao je na kraju juna 224,6 milijardi kuna (29,5 milijardi eura), što je 13,6 odsto više nego u istom mjesecu lani.

Prema podacima Evrostata, objavljenima u julu, javni dug Hrvatske dostigao je u prvom tromjesečju 68 odsto BDP-a, ili 221,8 milijardi kuna.

Kako bruto domaći proizvod (BDP) pada, a javni dug raste, dolazi do sve većeg udjela tog duga u BDP-u, zbog čega se Hrvatska sve više udaljava od mastrihtskih kriterijuma, prema kojima bi udio javnog duga u BDP-u trebalo da iznosi maksimalno 60 odsto, upozoravaju stručnjaci.

Iz Hrvatske privredne komore (HGK) poručuju da to znači nastavak tendencije dugoročno neodrživog rasta duga.

“I u prvom polugodištu ove godine nastavljena je tendencija visokog i dugoročno neodrživog rasta javnog duga. Potreba finansiranja visokog budžetskog deficita, kao i refinansiranja dospjelih zaduženja, rezultirala je visokim rastom obije komponente duga: inostrane, koja je na godišnjem nivou skočila 16,6 odsto, i domaće, koja je porasla 12 odsto”, navode analitičri HGK-a, u osvrtu na podatke hrvatske centralne banke.

U drugom kvartalu javni dug je povećan za 2,8 milijardi kuna u odnosu na prethodni kvartal, dok je BDP pao 0,3 odsto na kvartalnom, i 0,8 odsto na godišnjem nivou.

Sa druge strane, još jedan podatak ukazuje da stanje hrvatske ekonomije nije ni malo dobro a to je promet u maloprodajnim objektima u Hrvatskoj koji je u julu realno niži 2,0 odsto, a nominalno 2,4 odsto, što je najviša stopa pada od marta prošle godine, pokazuju konačni podaci hrvatskog Državnog zavoda za statistiku (DZS).

Na mjesečnom nivou, prema desezoniranim podacima, takodje je zabeležen pad prometa u trgovini na malo i to realno 1,7, a nominalno 1,2 odsto, prenosi portal Biznis.hr.

U prvih sedam mjeseci promet u trgovini na malo nominalno je niži 0,8 odsto u odnosu na isti period lani.

Izmedju ostalog, u izvještaju statističkog zavoda navodi se da je prodaja automobila u julu bila niža 5,1 odsto u odnosu na juli 2013, a prodato je 3.060 novih vozila.

U osvrtu na najnovije podatke DZS-a, analitičari Rajfajzen banke Austrija navode da će se nastavak nepovoljnih kretanja na tržištu rada, jak potrošački pesimizam i loši izgledi oporavka i dalje negativno odražavati na ličnu potrošnju, te procjenjuju da će promet u maloprodaji, u Hrvatskoj, u 2014. biti u stagnaciji.