Vlada će se do kraja 2018. godine zadužiti milijardu i po eura i javni dug će na kraju tog perioda iznositi skoro tri i po milijarde eura, dok će njegov udio u bruto domaćem proizvodu biti oko 80 odsto, pokazuju podaci Ministarstva finansija iskazani u programu ekonomskih reformi od 2016. do 2018. godine.Prema poslednjim podacima, sa kraja trećeg kvartala državni dug je iznosio 2,3 milijarde eura, što je 62,9 odsto procijenjenog BDP-a.
U ovoj godini, prema Zakonu o budžetu, Vlada će se zadužiti 688 miliona eura.
– Od 688 miliona, za potrebe finansiranja otplate duga, za potrebe Fonda zdravstva i stvaranje fiskalne rezerve biće potrebno 433 miliona, Dok će za potrebe finansiranja troškova izgradnje autoputa biti potrebno obezbijediti 255 miliona. Od planiranog zaduženja od 433 miliona, najveći dio sredstava, oko 391 milion, biće namijenjen za otplatu duga, dok će za potrebe finansiranja deficita i stvaranje fiskalne rezerve biti potrebno oko 36 miliona – piše u programu ekonomskih reformi objavljenom na sajtu Vlade.
U 2017. godini sredstva koja će nedostajati za finansiranje budžeta iznose oko 500 miliona, dok će u 2018. državnoj kasi faliti 380 miliona eura.
– Iznos potreban za otplatu duga u 2017. godini iznosi 208 miliona, a godinu dana kasnije 113 miliona. Međutim, imajući u vidu visok nivo planiranih sredstava za finanSiranje kapitalnog budžeta u naredne dvije godine, sredstva koja će nedostajati za finansiranje budžeta iznose 500 miliona, odnosno 380 miliona eura – naveli su iz Ministarstva finansija koje je pisalo program.
Prema osnovnom scenariju kretanja državnog duga do 2018. godine, on će na kraju ove godine iznositi 2,7 milijardi i biće 70,7 odsto BDP-a, godinu kasnije će biti 2,93 milijardi ili 74,4 odsto BDP-a, dok će na kraju 2018. godine iznositi 3,246 milijardi, što će biti 77,87 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema scenariju nižeg rasta, odnosno ukoliko dođe do manjeg ekonomskog rasta i smanjenja prihoda, dug će na kraju ove godine iznositi 2,9 milijardi i biće 77,4 odsto odsto BDP-a, godinu kasnije 3,19 milijardi, što je 80,8 odsto, i na kraju 2018. godine 3,43 milijarde, što će iznositi 82,98 odsto BDP-a.
– U pogledu finansiranja budžeta, glavni rizik je izloženost spoljnim faktorima. Postoji rizik da Crnoj Gori bude ograničena mogućnost pristupa međunarodnom tržištu, odnosno izvorima finansiranja. U tom dijelu najviše rizika nosi dalja stagnacija u ekonomskom ras gu u svijetu, određene finansijske poteškoće kod zemalja u razvoju, kao i ratni sukobi u svijetu. Rizik sa sobom nosi i nedovoljni privredni oporavak, naročito evropskih zemalja, slabljenje eura ili poremećaji na tržištu zbog trenutne cijene nafte – piše u programu.
U toku 2016. godine, kako su naveli iz Ministarstva finansija, imajući u vidu da će dug preći iznos od 60 odsto BDP-a, Vlada će imati obavezu da donese program za smanjenje javnog duga.
U drugim valutama 12 odsto
Od ukupnog iznosa duga, 88 odsto je u eurima, dok je u drugim valutama 12 odsto, piše u dokumentu.
– U ovom momentu ne postoji valutni rizik. U narednom periodu očekuje se da će odnos biti promijenjen zbog povlačenja sredstava za potrebe finansiranja autoputa iz kredita kineske Eksim banke. Zbog rizika koji može imati za kretanje duga, u narednom peiodu biće preduzete aktivnosti kako bi se na najbolji način obezbijedila zaštita od valutnog rizika kroz zaključenje hedging aranžmana, naveli su iz ministarstva.
Za devet mjeseci dug povećan 361 milion
Ukupan dug na kraju trećeg kvartala povećan je za oko 361 milion u odnosu na kraj 2014. godine.
Razlog značajnog povećanja duga predstavlja emisija euroobveznica na međunarodnom tržištu u visini od 500 miliona i dvije avansne isplate sredstava kredita kineske banke za potrebe izgradnje autoputa u ukupnom iznosu od 168 miliona. Tokom prva tri kvartala 2015. godine, spoljni dug je povećan za 413 miliona, dok je unutraši smanjen za 52 miliona, piše u programu.
Izvor: Dan
