Na kraju trećeg kvartala tri željeznička preduzeća imala su skoro četiri miliona eura gubitaka. Kompanija Željeznička infrastruktura treći kvartal završila je sa minusom od 2,3 miliona eura, dok je u uporednom prošlogodišnjem periodu taj gubitak bio veći i iznosio je skoro četiri miliona eura.
Preduzeće Željeznički prevoz devetomjesečni period završilo je sa minusom od 932,8 hiljada eura dok je prošle godine u istom periodu to preduzeće imalo 1,9 miliona eura gubitka, dok je preduzeće Održavanje željezničkih voznih sredstava poslovalo sa gubitkom od 468 eura koji je prošle godine bio nešto preko pola miliona.
Jedino je preduzeće Montekargo završilo treći kvartal u plusu i to od 545 hiljada eura dok je u prošlogodišnjem uporednom periodu poslovao sa gubitkom od 1,5 miliona eura. Montekargo je i jedino željezničko preduzeće koje je Savjet za privatizaciju i kapitalne investicije prošle i ove godine uvrstio u plan preduzeća koja su planirana za privatizaciju. Međutim, privatizacija tog preduzeća proglašena je tajnom, a prema poslednjim informacijama, koje je „Dan” ranije objavio, jedna grčka kompanija bila je zainteresovana za kupovinu tog željezničkog preduzeća.
Četiri preduzeća koja su nastala segmentacijom jedinstvene Željeznice Crne Gore od 2008.
Prema riječima lidera Radničke partije Janka Vučinića, gubici željezničkih preduzeća ne iznenađuju.
Očigledno je da su ta preduzeća nastala ne bi li se otvorila nova radna mjesta kako bi se lakše zapošljavali kadrovi vladajuće koalicije. Pritom, nije ni uzimano u obzir da li su ti kadrovi sposobni da vode preduzeća već su isključivo zapošljavani po partijskoj pripadnosti, a kako to funkcioniše najbolje se vidi po krajnjem rezultatu poslovanja preduzeća, rekao je Vučinić.
On je kazao da nesavjestan odnos prema novcu državnih preduzeća isključivo plaćaju građani.
Dok milionske gubitke zbog administracije koja je bila po kroju DPS-a plaćaju građani, njima se na leđa natovarilo i plaćanje novih zaposlenih u partijske svrhe. Sve to rezultira prevelikim brojem zaposlenih u državnim ustanovama i sve gorim poslovnim rezultatima jer je većini zaposlenih cilj da budu bolji partisjki vojnici nego radnici. Kada se malo više budu gledale realne sposobnosti zaposlenih u državnom sektoru, a manje partijska pripadost, preduzeća mogu da posluju pozitivno, ovako će samo da gomilaju milionske minuse u poslovanju koji će da budu na teret građana kojima je prosječna plata duplo manja od potrošačke korpe, odnosno penzija skoro četiri puta manja, poručio je Vučinić.
On je naglasio da vlast smišljeno dozvoljava gomilanje gubitaka.
Sve to se radi kako bi se te iste kompanije lakše privatizovale i onda bi se u javnosti plasirala priča kako su preduzeća gomilala gubitke, kako se tako nije moglo više raditi, kako je to sve za dobrobit građana i slično. A svi znaju kako u suštini funkcionišu te privatizacije. Tajkuni bliski vlasti kupe neku kompaniju, smanje broj zaposlenih, imovinu založe za kredit, zaposlene ostave bez centa na ulici i onda napuste državu, zaključio je Vučinić.
Rukovodstvo se rotiralo
Na čelu borda direktora OŽCS nalazi se Dragan Šimrak, članovi su Milosav Anđelić, Lav Lajović i Mirsad Džudžević, dok je izvršni direktor tog društva Milorad Vuković.
Predsjednik borda direktora ŽPCG je Dušan Radonjić, koji je ranije istu funkciju obavljao u Montekargu, dok su članovi borda direktora Valjon Mehmedović, Faruk Agović i Srećko Medenica, a direktor preduzeća Milojica Zindović. Direktor ŽICG je Milan Čolaković, na čelu borda direktora je Žarko Šturanović, dok su članovi Jadranka Vojinović, Ljubomir Šošić i Spaso Popović. Direktor Montekarga je Milivoje Pavićevi, na čelu borda direktora Rešad Nuhodžić, koji je ranije bio u ŽPCG, dok su članovi Slavenko Jovanović, Miomir M. Mugoša i Milorad Jovanović.
Izvor: Dan
