Svi svjetski mediji i agencije prenijeli su da je sinoć preminuo Hju Hefner. Publika ga zna kao osnivača čuvenog magazina “Plejboj” (Playboy), ali on nije bio samo to…
Ovo je priča o njemu koju malo ko zna.
Ženio se tri puta, a iza sebe je ostavio četvoro djece: Kristi, koja je bila direktorka “Playboy Enterprise” više od 20 godina; Dejvida, Marstona i Kupera. Kuper je kasnije postao kreativni direktor kompanije.
Kuper je u izjavi medijima opisao sve ono što je njegov otac bio:
“Moj otac je živio izvanredan i uticajan život kao medijski i kulturni pionir i vodeći glas koji je stajao iza nekih od najznačajnijih društvenih i kulturnih pokreta našeg vremena, branio je slobodan govor, ljudska prava i seksualne slobode.”
Počeci
Hju Marston Hefner rođen je 9. aprila 1926. godine u Čikagu. U školi mu visoki IQ (kažu da je bio 152) nije mnogo pomogao – nastavnici su ga prozvali “lijenim i apatičnim” učenikom. Ali, Hef je odmah pronašao svoju strast i pratio je. U srednjoj školi pokrenuo je studentski časopis, pisao je i crtao. Nakon diplomiranja 1944. godine, pridružio se vojsci, ali je nastavio da piše i crta u vojnim novinama. Kada se vratio u Čikago, dve godine kasnije, ideje o magazinu “Playboy” počele su polako da se rađaju.
Nastavio je da se obrazuje i pohađao je kurseve i časove kako bi usavršio crtanje.
Te 1951. godine dobio je posao u magazinu “Esquire” kao copywriter. Redakcija magazina se, dve godine kasnije, preselila u Njujork, a Hefner je ostao u Čikagu. Poznato je i da je Hefner od redakcije magazina „Esquire“ tražio povećanje plate od 5 dolara, ali da je odbijen. Sakupio je 8.000 dolara od prijatelja i porodice, i u decembru 1953. godine, izdao je prvi broj magazina “Plejboj”. Magazin je uređivao na kuhinjskom stolu svog stana. Na naslovnoj strani prvog broja bila je naga pinap Merilin Monro (Marilyn Monroe).
Hefner nije znao da li će uopšte biti drugog broja. Ali, sada kultna, prva edicija bila je instant-hit, i prodata je u više od 50.000 kopija. “Plejboj”, koji je bio miks lijepih žena, lifestyle savjeta i literature, prodavao se u milionskom tiražu svakog mjeseca do kraja pedesetih godina prošlog vijeka.
Živi svoj san
Tada je Hefner od sebe počeo da pravi brend. Sa dolaskom seksualne revolucije, šezdesetih godina prošlog vijeka, Hefner je počeo da pravi čitavu filozofiju oko brenda “Plejboj”. Okružio se lijepim ženama, išao na zabave, družio se sa bogatima i poznatima, oblačio se kao kralj. Otvarali su se klubovi sa “zečicama” kao hostesama, gradili hoteli i investiralo se u industriju zabave. Pokrenule su se i mnoge televizijske emisije u kojima je Hefner bio glavni gost.
Osamdesete godine donele su veliku promjenu za Hefnera. Konzervativna Regan-era ga je gušila. Preživio je infarkt 1985. godine, koji je za njega bio velika opomena. Od tada, više nije toliko naporno radio, putovao i partijao.
Hefner je tvrdio kako je tokom brakova uvjek bio vjeran svojim suprugama, ali sve to nadoknađivao je dok je bio slobodan. Kad ga je „Esquire“ magazin pitao sa koliko žena je spavao odgovorio je da ni sam nije siguran: „Kako bih to mogao uopšte da znam? Preko hiljadu, siguran sam“.
Iako nikad nije pronašao srodnu dušu, životom je bio prezadovoljan. „Ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim ovakav život„, napisao je nedavno na Instagramu.
Čudna je ta veza koju je imao sa Merilin Monro. Ona se našla na koricama prvog broja i to je lansiralo Hefnera kao društvenog i seksualnog revolucionara. I posle svih tih zečica, žena i ljubavnica, Hefner je htio da bude blizu Merilin u dugovečnosti. Kupio je grobno mjesto odmah do groba u kome počiva Merilin Monro, na groblju u Kaliforniji.
Hefner je jednom rekao:
“Zanimljivo je to kako jedan čovjek, time što živi svoje snove i fantaziju, ujedno živi i fantazije toliko mnogo ljudi.”
Ipak, najpoznatiji Hefnerov citat je:
