Evropske banke mogle bi pokušati da iskoriste rupe i razlike u propisima pojedinih zemalja kako bi se izborile za blažu regulativu ili u potpunosti izbjegle nadzor Evropske centralne  banke (ECB), posebno nakon Brexita, upozorile su u petak dvije visoke funkcionerke  ECB-a.

Sabine Lautenschlaeger i Daniele Nouy iznova su apelovale da se zatvore rupe u evropskim propisima zahvaljujući kojima investicione banke i pojedine bankovne podružnice izmiču ECB-ovoj superviziji.

“Nakon Brexita mnoge će banke donijeti odluku o preseljenju iz Britanije u eurozonu a mogle bi takođe odlučiti da osnuju ogranke u trećim zemljama”, upozorila je na simpoziju Eurofi u Tallinu Sabine Lautenschlaeger, koja u izvršnom odboru ECB-a predstavlja odjeljenje za superviziju.

“Investicione kompanije takođe bi se mogle odlučiti na selidbu”, dodaje ona.

“Zato mislim da bi imalo smisla reagovati ih i nadzirati na evropskom nivou”, zaključuje Lautenschlaeger.

Manje od 10 od 40 banaka koje posluju u EU iz svojih londonskih sjedišta zatražilo je dozvolu ECB-a za nastavak poslovanja u eurozoni nakon Brexita, izvijestio je prošle nedjelje Reuters. Ostale planiraju da osnuju podružnice koje će nadzirati tijela pojedinih zemalja.

Prethodno je u Helsinkiju predsjedateljica ECB-ova supervizorskog ogranka Daniele Nouy kazala da banke možda prebacuju poslove u zemlje s blažom regulativom ili ih sele u takozvani neformalni finansijski sektor.

“Ovo nije film u kojem junak-otpadnik prekrši sve propise da bi spasio svijet. Na kocki je stabilnost bankarskog sektora, prosperitet ekonomije i bogatstvo društva u cjelini”, ustvrdila je Nouy na konferenciji u Helsinkiju.

HR portfolio