Kontinuirane isplate dividende predstavljaju najbolji dokaz o finansijskom zdravlju kompanije, a takođe, vraćaju povjerenje investitorima u neopipljive vlasničke papire u vremenima kada cijene akcija beleže silazni trend.
Dividende predstavljaju dio profita, koji korporacije isplaćuju akcionarima i čine, pored kapitalne dobiti, jedini način na koji vlasnici akcija mogu ostvariti zaradu od ove vrste ulaganja. Osim što dividende akcionarima predstavljaju značajan izvor prihoda, one daju i dodatne signale.
Dividendna politika svake kompanije zavisi i od životnog ciklusa u kome se ona nalazi, te je uobičajeno da korporacije, koje su u fazi rasta, ne isplaćuju dividendu već ostvareni profit reinvestiraju u poslovanje. Neke od najpoznatijih kompanija današnjice, poput “Alphabet”-a (krovna kompanija Google-a) i “Facebook”-a nikada nisu isplatile dividendu, ali bilježe rast vrijednosti u očekivanju da će trenutna ulaganja rezultirati profitima koji će, pak, u nekom momentu u budućnosti pripasti akcionarima. Zapravo, jedna od najpreciznijih definicija cijene akcija jeste da ona predstavlja sadašnju vrijednost svih budućih dividendi koje će pripasti akcionarima. Ukoliko bi bilo izvjesno da neka kompanija nikada u svom postojanju neće isplatiti dividendu, ne bi bilo razloga da bilo ko razmišlja o posjedovanju ovih papira.
Dakle, dugoročno posmatrano veoma je bitno da kompanija isplaćuje dio dobiti akcionarima, ali je, takođe, važan i iznos dividende koji će im pripasti. Bilo da se dividende isplaćuju kvartalno ili godišnje, zajednička mjera njihove isplativosti jeste dividendni prinos, koji predstavlja procentualni udio dobijene dividende na godišnjem nivou u odnosu na tržišnu vrijednost akcije. Uobičajeno je da se dobrom dividendom smatra ona koja donosi prinos veći od godišnje kamate, koju ta valuta donosi. Ako je aktuelna prosječna godišnja kamata oko 3,5 odsto, svaka dividenda koja nosi prinos veći od ovog nivoa može biti prihvatljiva sa stanovišta akcionara. Naravno, ovoj kalkulaciji bi trebalo dodati i godišnju stopu inflacije, koja nominalni prinos investitora svodi na realnu stopu.
Kada su u pitanju dividende, ono što je, takođe, akcionarima bitno jeste mogućnost kalkulisanja sa budućim novčanim prihodima po ovom osnovu, za šta je preduslov zvanična dividendna politika kompanije, te bogat istorijat isplata dividende u prošlosti. Ovo je bitna razlika u odnosu na kapitalne dobitke koji se, naročito na kraći vremenski period, veoma teško mogu predvidjeti s obzirom na volatilnost kretanja cijene akcija koja zavisi od mnoštva faktora.
Nenad Gujaničić, Wise broker
