Po projektu zagrebačkog biroa PROARH nedaleko od Karlobaga, na Jadranskom moru, podignuta je kuća s asketskim pristupom oblikovanja. Skučena parcela u zbijenoj matrici divlje vikend izgradnje, samo na par koraka od morske obale, investitoru je bila neizbježno ljetnje odredište, a arhitektama izazov projektovanja s mnogobrojnim uslovima i oganičenjima. Ali, rješenje je na kraju uspjelo.

Fasada oblikovana klimom i vremenskim uslovima

Položaj kuće blizu mora, i to na području poznatom po ekstremnim naletima bure, zahtijevao je oblikovanje koje bi odgovaralo podneblju i specifičnostima lokacije.

Mala površina parcele uslovila je da položaj novog objekta bude na minimalnim odstojanjima i paralelno s granicama parcele, kako bi se dobila maksimalna korisna površina. Oblik osnove uslovljen je i željom za otvaranjem pogleda prema moru, očuvanjem postojećeg stabla smokve, formiranjem terase u parteru i odvajanjem od najbližih komšija. Kako bi se zadovoljile potrebe korisnika, prostorije se smeštaju na tri etaže.

Formiranje osnove u odnosu na zadate uslove

Tako dobijena poligonalna osnova svojom je složenošću nametala potrebu za minimalističkim volumenom i izbjegavanju suvišne dekorativnosti ukupne forme. Položaj kuće blizu mora, i to na području poznatom po ekstremnim naletima bure, zahtijevao je oblikovanje koje bi odgovaralo podneblju i specifičnostima lokacije – velika koncentracija soli, visoke temperature ljeti, jaki udari vetra. Kuća se realizuje kao kompaktni, zatvoreni poliedar, čvrsti volumen obložen sa svih strana jednakim materijalom – kamenom, kao autentičnim materijalom najpogodnijim za održavanje. Krovne ravne su riješene kosinama radi lakšeg odvođenja vode i obložene su takođe kamenom.

Omaž tradiciji

Uz sva ograničenja, savršeno se uklopila ideja tradicionalne dispozicije prostora i autohtonih materijala. Tradicionalno su se kuće sastojale od ćemera – poluukopane, skučene konobe sa spremištem, kužine i spavaćih prostorija. Na ovoj lokaciji projektanti iz biroa PROARH suočili su se sa malom površinom osnove i upravo ta tradicionalna dispozicija se pokazala kao opravdanom i savršeno funkcionalnom. Tako i ova kamena kuća ima svoju poluukopani ćemer– konobu s ognjištem, sprat sa kužinom i boravkom kao i spavaćim dijelom na najvišoj etaži. Ova kuća je u više svojih elemenata omaž tradiciji, a reintrepetacija graditeljskog nasljeđa dokaz je da asketski prostor može biti bogat i životan, posebno u ovom vremenu kada arhitektonska  ambicija zaboravlja da je manje ustvari više.

Ova kuća je primjer kako jezgrovit program i asketski pristup oblikovanju mogu proizvesti ugodan i funkcionalan prostor.

Krov tradicionalne dalmatinske kuće je krov pokriven kamenim pločama, koje su se vadile iz malih kamenoloma i već su same po sebi, svojim oblikom i debljinom, bile spremne na ugradnju na drvenu konstrukciju. Kasnije se one više obrađuju i ujednačavaju radi lakšeg slaganja, te zalivaju krečom. Iako se kamen ugrađuje na nov način, jer nam to tehnologija dopušta, on je u svojoj suštini ono što treba biti – pristupačna, autohtona, funkcionalna obloga.

Lišena svega osim nužno potrebnog, ova je kuća primjer kako jezgrovit program i asketski pristup oblikovanju mogu proizvesti ugodan i funkcionalan prostor.

Grafičke podloge

Naslovna fotografija: Davor Mateković, ostale fotografije: Damir Fabijanić

Gradnja.rs