Evropska centralna banka (ECB) objavila je u petak da je zatražila veća ovlašćenja za nadzor poslova kliringa, čime bi se ojačao njen autoritet u odnosu na London u segmentu eurskih transakcija nakon što Britanija izađe iz Evropske unije.
U ECB-u procjenjuju da se u Londonu dnevno klirinški obrade eurske transakcije u trgovini finansijskim izvedenicama u iznosu 101 milijardu eura. Ukupnu vrijednost otvorenih pozicija procjenjuju na oko 33 hiljade milijardi eura odnosno više od 90 posto ukupnih globalnih transakcija eurskim izvedenicama.
U Frankfurtu pritom strahuju da bi njihova nadležnost u tom segmentu finansijskih usluga mogla biti oslabljena nakon Brexita i oslabiti njihov nadzor nad tim sistemski važnim aktivnostima.
Član ECB-a Benoit Coeure kazao je ove nedjelje da će aktivnosti kliringa možda morati biti preseljene iz Londona u Evropsku uniju u slučaju da se okvirom za razdoblje nakon Brexita smanje ovlašćenje centralne monetarne institucije eurozone.
Trenutno ECB nadzire te usluge ponajprije kroz učestvovanje u kolegijumima koje čine međunarodni i supervizori zemlje domaćina. Nadopunatih poslova su evropski sudovi.
Tražena ovlašćenja mora odobriti Evropski parlament a osigurale bi ECB-u značajniju ulogu u identifikovanju i nadzoru sistemski važnih klirinških kuća izvan Evropske unije u slučaju da obrađuju “značajne iznose” eurskih transakcija, pojašnjava se u saopštenju ECB-a.
“Dopune će omogućiti Eurosistemu da prati i neutralizuje rizike povezane s aktivnostima centralnog kliringa koji bi mogli uticati na sprovođenje monetarne politike, upravljanje platnim sistemima i stabilnost eura”, dodaje se.
Predložene dopune uvrštene su u EU-ovu analizu regulative infrastrukture evropskog tržišta i sastavni su dio nastojanja Evropske komisije da pojača svoje vlasti u nadzoru kliringa. U sklopu tih nastojanja Bruxelles razmatra i nove propise koji bi po potrebi ovlastili EU da nametne selidbu poslova kliringa na teritoriju Unije ako se ocijeni da pojačana supervizija nije dovoljna.
