Prema projekcijama Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP), crnogorska ekonomija će u ovoj godini rasti po stopi od 4,1 odsto, vođena investicijama u građevinarstvu, većim izvozom i potrošnjom stanovništva.
Direktor Instituta, Jadranka Kaluđerović, kazala je da to predstavlja znatno oživljavanje crnogorske privrede u odnosu na prošlu godinu, kada je takođe zabilježen rast od 2,46 odsto.
„Značajan doprinos većoj stopi rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini će dati bruto investicije koje su bile jedan od osnovnih generatora rasta i u prošloj. Očekivani rast bruto investicija u ovoj godini je projektovan na oko devet odsto, a biće posljedica veće aktivnosti u građevinarstvu, odnosno realizacije radova na nekim projektima koji su se intenzivirali tokom proišle godine, kao što je izgradnja autoputa“, navela je Kaluđerović na konferenciji za novinare.
Ona je predstavila projekcije BDP-a crnogorske ekonomije, koje su rezultat intezivne saradnje sa KOF-om, jednim od vodećih ekonomskih instituta iz Švajcarske.
Projekat se realizuje u okviru programa naučne saradnje Crne Gore i Švajcarske, SCOPES, koji finasiraju Švajcarska nacionalna naučna fondacija (SNSF) i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).
Kaluđerović je kazala da je nakon nekoliko godina pada u vrijednosti izvoza robe, tokom prošle godine zabilježen njegov rast, čiji se nastavak, po nešto manjoj stopi od oko 1,6 odsto, očekuje i ove godine.
„Izvoz usluga, odnosno prihodi od njih, značajnije će rasti usljed projektovanog većeg rasta broja noćenja stranih turista koji sve više Crnu Goru prepoznaju na mapi ne samo atraktivnih, već i sigurnih turističkih destinacija“, rekla je Kaluđerović.
Očekuje se, kako je dodala, i rast prihoda od transportnih usluga, usljed nešto većeg robnog izvoza. Ukupni izvoz robe i usluga će, prvenstveno zahvaljujući uslugama, rasti po stopi od osam odsto.
„S druge strane, očekuje se i rast ukupnog uvoza, koji će se, kao i prethodnih godina, reflektovati kroz rast uvoza robe od oko 5,7 odsto u ovoj godini“, precizirala je Kaluđerović.
Na veću stopu rasta BDP-a uticaće i veća potrošnja stanovništva, koja će se povećati po stopi od 3,31 odsto. Ona će uglavnom biti posljedica većeg raspoloživog dohotka usljed projektovanog blagog povećanja zaposlenosti od 1,94 odsto i realnih zarada od 1,35 odsto, kada se uzme u obzir inflacija.
Kaluđerović je, odgovarajući na pitanje kako komentariše to što je Svjetska banka (SB) procijenila rast ekonomije u ovoj godini na 3,3 odsto, a Centralna banka (CBCG) na 3,6 odsto, kazala da ne zna na kojim modelima te institucije rade projekcije.
„Mi radimo projekcije na makroekonomskom modelu, koji je razvijen u Institutu i unaprijeđen u saradnji sa kolegama iz KOF instituta. Riječ je o kvartalnom makroekonomskom modelu koji koristi zvanične podatke. Te razlike mogu biti metodološke prirode usljed različitog korišćenja modela i u pogledu pretpostavki koje se koriste“, objasnila je Kaluđerović.
Ona je dodala da su u njihovom slučaju pretpostavke: rast u regionu i zemljama zapadnog Balkana od 2,7 odsto, nivo državne potrošnje procijenjen shodno Zakonu o budžetu za ovu godinu i stopa inflacije od jedan odsto.
Kada je u pitanju ekonomija Crne Gore, procjene su da je realni BDP u prošloj godini rastao po stopi od 2,46 odsto, naročito usljed povećane privredne aktivnosti u trećem i četvrtom kvartalu.
„Glavni pokretač tog rasta bili su razvoj infrastrukture, energetike i trasporta i turizma. Investiciona aktivnost je u velikoj mjeri uzrokovala rast BDP-a, pri čemu je procijenjeni rast investicione potrošnje bio skoro 30 odsto“, precizirala je Kaluđerović.
Velika ulaganja su, kako je navela, uticala na uvoz robe da bi se ispunila investiciona potrošnja, što je rezultiralo i stopom rasta uvoza robe od 13 odsto. Sa druge strane, povećanje ukupnog izvoza se duguje prvenstveno izvozu usluga, gdje je značajan rast izvoza zabilježen u transportu i turizmu.
„Pored investicija, na strani potrošnje, značajan uticaj na rast BDP-a je imala potrošnja stanovništva koja je rasla po stopi od 2,65 odsto. Porast privatne potrošnje se može objasniti rastom plata, naročito u javnom sektoru koji zapošljava preko četvrtine od ukupnog broja zaposlenih. To je i rezultat povećanja penzija i većih izdvajanja po osnovu izmjena Zakona o socijalnoj i dječijoj zaštiti, odnosno naknada za majke sa troje i više djece“, podsjetila je Kaluđerović.
Analiza rasta BDP-a bazirana je na proizvodnji pokazuje da su najvažniji faktori za rast bili turizma i građevinarstvo.
„Procijenjena stopa rasta globalnog BDP-a u prošloj godini 2,3 odsto, do koje prema podacima SB u ovoj godini na nivou od 2,7 odsto“, zaključila je Kaluđerović.
