U januaru 2024. godišnja inflacija u EU je iznosila 3,1 odsto, što je pad sa 3,4 odsto u decembru prema podacima Eurostata, statističkog zavoda EU, prenosi Euronews Srbija.
Ovakvo stanje je u oštroj suprotnosti sa istim periodom prošle godine kada je stopa inflacije iznosila 10 odsto.
Istovremeno, godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 2,8 odsto u januaru 2024, što je pad sa 2,9 odsto u decembru i znatno niže od 8,6 odsto koliko je zabilježeno u januaru 2023. godine.
Pad inflacije ukazuje da potrošačke cijene rastu sporije nego ranije, iako i dalje rastu. Negativna inflacija ili deflacija se dešava kada cijene padaju u ekonomiji. U januaru su, na primjer, cijene energenata u EU bile niže nego godinu dana ranije.
Inflacija i dalje iznad ciljane
Preliminarna procjena Eurostata, objavljena 1. marta, pokazuje da je godišnja stopa inflacije u eurozoni pala na 2,6 odsto u februaru, u odnosu na 2,8 odsto u januaru. Međutim, ona je i dalje iznad ciljane stope inflacije Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto.
Stopa inflacije, mjerena Harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena (HICP), u velikoj meri se razlikuje širom Evrope. Iako je viđeno da pada u većini zemalja EU, nijedna od njih nije pokazala negativnu inflaciju u januaru u odnosu na prethodnu godinu. Procjene Evrostata za februar još ne pokazuju znake takvog pada ni u jednoj zemlji.
Kako se upoređuju stope inflacije u EU?
Inflacija je dostigla najvišu stopu za posljednje četiri decenije u oktobru 2022. godine.
Krizu izazvanu pandemijom kovida19 pratio je značajan porast potrošačkih cijena, kako je pokazao izvještaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2023. godine. Cijene su počele da rastu 2021. godine zbog brzog oporavka od pandemije i povezanih „uskih grla“ u lancu snabdijevanja.
Sukob na istoku Evrope takođe je ponovo gurnuo inflaciju naviše svojim uticajem na cijene energije, dovodeći je u oktobru 2022. na nivoe koji nisu viđeni punih 40 godina.
Između 1997. i kraja 2021. najviša godišnja stopa inflacije u EU je zabeležena u julu 2008. godine i iznosila je 4,4 odsto. Od tog vrhunca, godišnja stopa inflacije i u EU, i u evrozoni, padala je svakog meseca, sa izuzetkom jednog mjeseca u svakom kvartalu.
Podaci iz januara 2024. godine pokazuju da se godišnja inflacija kretala od 0,9 odsto do 7,3 odsto u EU. Rumunija je zemlja sa najvišom stopom inflacije među članicama EU sa stopom od 7,3 odsto, slede Estonija (pet odsto), Hrvatska (4,8 odsto) i Poljska (4,5 odsto).
Najnižu godišnju stopu inflacije zabilježile su Danska i Italija sa 0,9 odsto, slede Letonija, Litvanija i Finska sa 1,1 odsto.
Među Velikom četvorkom EU, stopa inflacije je bila iznad proseka EU za Španiju (3,5 odsto) i Francusku (3,4 odsto), dok je Njemačka (3,1 odsto) na istom nivou kao i EU u proseku. Inflacija u Velikoj Britaniji iznosila je 4,2 odsto.
U Turskoj inflacija 64,9 odsto
U poređenju sa decembrom, godišnja stopa inflacije je pala u 15 zemalja EU, ostala stabilna u jednoj i porasla u 11 zemalja.
Svih pet zemalja kandidata za koje je Eurostat dostavio podatke postigle su višu godišnju stopu inflacije od EU.
Turska je imala ekstremno viši nivo inflacije sa 64,9 odsto, dok opozicione stranke i bivši šef TurkStata tvrde da su zvanični podaci o inflaciji dodatno izmanipulisani. Nezavisna grupa za istraživanje inflacije (ENAG) utvrdila je da je godišnja stopa inflacije čak 129 odsto.
U februaru se očekuje pad u 11 od 20 zemalja
Prema preliminarnoj proceni Eurostata, u februaru se očekuje pad godišnje stope inflacije u 11 od 20 zemalja evrozone u odnosu na januar.
Slovačka je imala najviši pad od 0,7 procentnih poena (pp), sa 4,4 odsto na 3,7 odsto, nakon čega je uslijedio pad od 0,6 pp u Španiji, Malti i Estoniji.
Stopa inflacije je prema procjenama porasla u četiri zemlje, a to su Belgija (2,1 pp), Luksemburg (0,2 pp), Kipar i Finska (obe 0,1 pp).
U eurozoni, Hrvatska je zabilježila najvišu godišnju stopu inflacije u februaru 2024. godine od 4,8 odsto, dok je Letonija imala najnižu stopu od 0,9 odsto, mjereno HICP-em.
Posmatrajući glavne činioce eurozone, očekuje se da će inflacija hrane, alkohola i duvana doživjeti blagi pad u februaru (četiri odsto, u poređenju sa 5,6 odsto u januaru); slijede usluge (3,9 odsto, u poređenju sa četiri odsto u januaru) i neenergetski industrijski proizvodi (1,6 odsto, u poređenju sa dva odsto u januaru).
Procena pokazuje da će inflacija u energetskom sektoru i dalje biti negativna na -3,7 odsto, što je značajan pad u poređenju na -6,1 odsto u januaru.
U januaru je inflacija neprerađene hrane iznosila 6,9 odsto, dok je u februaru smanjena na 2,2 odsto. Ovo bi mogla biti dobra vijest posebno za domaćinstva sa niskim prihodima, jer stvarna inflacija hrane, što je stopa inflacije hrane minus ukupna inflacija, vrši ogroman pritisak na njih.
Inflacija hrane i bezalkoholnih pića iznosila je 5,4 odsto u eurozoni, što je rezultiralo realnom inflacijom hrane u eurozoni od 2,8 odsto u januaru.
Izvještaj Evropske komisije o prognozama za zimu 2024. godine, objavljen sredinom februara, pokazuje da se očekuje da će se ekonomska aktivnost u EU postepeno ubrzati 2024. godine.
Očekuje se i da će potrošači trošiti više. Kako inflacija nastavi da opada, realne plate će rasti. Pad inflacije će pomoći da rast cijena hrane drži pod kontrolom.
Izvor: Euronews.rs
